Женски покрет

Изложба књига југословенских женских писаца у Дубровнику

Ову ретку и занимљиву изложбу књига приредило је наше Удружење универзитетски образованих жена, у оквиру Међународне изложбе књига женских писаца на Конгресу Међународног женског савеза, одржаног у Дубровнику од 28 септембра до 9 октобра 1936 године. Удружење је за овај конгрес, у циљу упознавања страног света са књижевним и научним радом наших жена, приредило три значајна дела. На првом месту је Библиографија књига југословенских женских писаца рађена при београдској, загребачкој и љубљанској секцији друштва, а повезана уједно (издање помогнуто Југословенским женским савезом). Ова књига је у највећој мери омогућила приређивање колективне изложбе књига наших женских писаца. Друга књига, L'oeuvre litteraire des femmes yougoslaves , састављена по студијама Паулине Албале (српски део), Зденке Марковић и Олге Остерман (хрватски) и Н. Н. (словеначки) у издању Југословенског женског савеза послужила је врло корисно конгресу као преглед књижевности наших женских писаца. Tpeћa књига, Монахиња Јефимија приређена од Београдске секције друштва, у две едиције, са упоредним француским или енглеским текстом, у врло укусној штампи наше државне штампарије, претстављала је достојно прво, средњевековно уметничко дело српске жене. Приликом конгреса и словеначке жене приредиле су и издале једну антологију, Jugoslavische Frauenlirik у преводу Лили Нови, њиховог изврсног преводиоца, у репрезентативном издању Беломодре књижнице Минке Крофте. Југословенски женски савез издао је за конгрес брошуру Алојзије Штеби, L'activite des societes feminines en Yougoslavie. Изложбу су уредиле четири наше библиотекарке, које је Министарство просвете одредило на молбу Југословенског женског савеза Милица Војиновић и Љубица Марковић, професори и књижничари Универзитетске библиотеке у Београду, д-р Елза Кучера, књижничар Универзитетске библиотеке у Загребу и д-р Мелита Пивец Стеле, помоћник библиотекара Државне библиотеке у Љубљани. Књиге за изложбу уступиле су највећим делом наше главне државне библиотеке: Народна библиотека у Београду дала је 103 књиге, Универзитетска библиотека у Београду 84 књиге; Универзитетска библиотека у Загребу 198 књига и Државна библиотека у Љубљани 153 књиге. Знатан део књига, око стотине, изложило је Удружење универзитетски образованих жена

из своје библиотеке; било је књига које су дале приватне личности. Укупно је било изложено преко 650 књига, које су наше жене писале, преводиле издавале или уређивале. Међународна изложба књига, у чијем је оквиру била и југословенска, приређена је у дворани Учитељске школе. Излагале су: Америка сто најбољих књига за сто последњих година. раскошно опремљених; Француска известан број савремених дела; Чехословачка дела својих угледних књижевница; Норвешка дела својих најбољих књижевница, међу којима већи број књига Sigrid Undset, затим Летонија и Литва. Чешку и норвешку изложбу уредиле су њине библиотекарке, француску изложбу Mme de Pange, праунука гђе de Stal. Југословенски део изложбе био је највећи. Архитектонски и декоративни део изложбе са успехом је извела Ружица Илић, архитекта. Нарочито је привлачио пажњу дубровачки портре Цвијете Зузорић, диван стари рад. Било је доста фотографија, одвојено и на књигама, од којих су неки биле врло интересантне, нарочито старијих писаца. И на преводима је био велики број слика страних писаца, код којих су се нарочито задржавали њихови сународници са очитим задовољством. Изложба је чинила врло леп и пријатан утисак. Изложбу је отворила леди Абердин, претседница Међународног женског савеза 28 септембра. Од наше стране говорила је гђа Зорка Каpaџић, која је са познавањем приказала културни напредак наше жене. Југословенска изложба требала је да претстави културни рад југословенске жене у прошлости и садашњости. Књиге су одабиране по књижевној, а делом и по историској вредности, и излагана су по могућству прва издања. Изложба је била уређена по главним групама и струкама, хронолошки. Лепа књижевност песништво, драма, књижевна проза, дечја књижевност подељена је на оригинална и преведена дела; наука је била заступљена многим гранама, засебан део чинили су повремени списи календари, алманаси, часописи и новине; издвојени су били феминизам и домаћинство. Песништво је било претстављено већим бројем дела, и са драмом, заузело је један, лепо уређени кут изложбе. Истакнуто је било на првом месту дело Монахиња Јефимија, библиографско издање са репродукцијама Јефимијиног уметничког рада. Књига је била отворена код снимка текста чувене Похвале Кнезу Лазару

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Јануар-фебруар