Женски покрет

(1399). Прва српска књижевница новијег доба, Милица Стојадиновић — Српкиња имала је три књиге Песама (1850, 1855, 1869). Затим су биле изложене песме Драге Дејановић прве српске феминисткиње, Софије Стојановић, Јелене Димитријевић, поред других, до најдаровитије међу њима, Данице Марковић Тренуци и Тренуци расположења. Од савремених песникиња истакнуте су песме Десанке Максимовић, као најпопуларније, затим редом песме Јеле Спиридоновић — Савић , Јованке Хрваћанин, Милице Kocтић. Анице Савић — Ребац, Доре Пилковић, Вере Обреновић — Делибашић и других. Само поглед на ове песничке збирке довољан је да изазове претставу о развоју наше женске уметничке лирике. Каква је разлика између невештих и оскудних стихова на почетку наше женске поезије и данашњег обогаћеног песничког језика, пуног прелива, савремених српских песникиња. Прво песничко дело хрватске жене је Putni tovaruš од грофице Катарине Франкопан Зрињске. Овај молитвеник и збирка песама штампан у Млецима 1661 год., доживео је два издања у Љубљани, 1687 и 1715 и од овог последњег издања изложен је био само снимак насловног листа; исто тако од Катарине Патачић Pesme horvatske (Вараждин 1781) били су изложени само снимци. Из 18 века изложено је било од Анице Бошковић, сестре Руђера Бошковића Bigisanje о ljubavi Јеzusovoj (Mleci 1783). Ана Видовић, из Задра, која је из далматинског препорода, сарадница „ 3ope" имала је три своја дела: Anka i Stanko 1841, Pjesme 1844, Josipu Jelačiću 1851. Од новијих песникиња, Милка Погачић, претстављала је била у поезији својим збиркама Pjesama из 1885 и 1912 год. Изложене су, даље, песме Марије Кумичић жене Еугена Кумичића, новинарке, затим Иве Род, Јагоде Брлић, Марије Туцаковић, Иванке Венедиктер, Доре Пфанове, Тонке Hapић — Дворник. Прва словеначка песникиња је Фани Хаусман са књигом Pesmi, затим су изложене песме Виде Јерај, Елизабете Кремзнар, Доре Груден, Маре Ламут, Људмиле Пољанец и Самсе Максе. И код хрватских и словеначких песникиња истичу се ретки и лепи лирски таленти. И на приповедној прози наша жена почела је да ради врло рано, пре једног века, и успела је да створи себи лепо место. Прва жена код Срба која је штампала своје дело била је Јевстахија Apcић Совет матерни (Будим 1814). Милица Стојадиновић Српкиња имала је у Фрушкој гори 1854, свој дневник у три књиге (1861, 1862, 1866). Крајем 19 века имамо већ и жену новелисту, Милку Гргурову Приповетке 1897. Биле су изложене и две књижице Српске Краљице Наталије, Мати и син (1892) и Афоризми (1897). У двадесетом веку приповетка се развија, бива са-

држајнија, психолошки дубља и стилистички савршенија, а јавља се и роман. Први роман од Јелене Димитријевић Нове (1912); од ове књижевнице била су изложена два најновија дела: Une vision (песма) и Нови свет (путопис). Новелистика добија прве снажне писце у Милици Јанковић Исповести (1913), Плава госпођа, Мутна и крвава (романи) и у Исидори Секулић — Сапутници (1913) и Писма из Норвешке (1914). На новели и књижевној прози раде са успехом данас: Десанка Максимо вић, Мара Ђорђевић Малагурска, Јованка Хрваћанин, Верка Шкурла Илић, Надежда Тутуновић, Јелена Билбија, чија су главна дела била изложена, а било је и других. Треба поменути овде и Анђелију Лазаревић, ћерку Лазе Лазаревића, чијом је смрћу изгубљен редак приповедачки дар. Изложени су били романи: Зоре Димитријевић, Љубице Радоичић, Марице Вујковић, Феди Мартинчић. Најстарије дело хрватске приповедне прозе су Domorodne poviesti Драгојле Јарневићеве, књижевнице илирског доба. Од савремених су изложена дела: Јагоде Трухелке и Марије Jypић (романи), Аделе Милчиновић, Зофке Кведер - Iskre, Милке Погачић - Pripovijesti, Марије Кумичић, Зденке Марковић — Kuća u snijegu i Kuća na suncu, Штефе Јуркић, Сиде Кошу тић, Марије Радл, Зденке Јушић — Сеуник и Кларе Дајч — Жупић. Од дела старијих словеначких књижевница било је на изложби од Павлине Пајк, Јосипине Турнограјске, Марије Кмет (четири дела), Марије Кокаљ — Железнове Brezdomci; роман, Манице Коман (два дела). Од највеће словеначке књижевнице Зофке Кведер Деметровић неколико њених дела: lz naših krajev, Njeno življenje, Misterij žene, Odsevi, Vladka, Mitka in Mirica и од Илке Ваште-Бургер, два историска романа. Многи од ових писаца које смо досад поменули истакнути су приповедачи и њихова дела све више улазе у одабране библиотеке и издања (Српска књижевна задруга, Наша књига, Матица Хрватска, Беломодра књижница и др.). Као најстарије драмско дело изложено је Ретка cpeћa (1900) од Милеве Симић, затим краћи позоришни комади од Данице Бандић, Даринке Ћосић, и других, до најновије комедије Љубинке Бобић, Наши манири. Хрватице имају драму још раније Аница Бошковић има једну пасторалу: Razgovori pastirski vrhu porođenja Gospodinova. Из 19 века су драме: Марије Ракић, Grobar, Хермине Toмић, Zabluda matera и Ljubav i sjaj, затим од Иде Фирет, Kraljević-Radovan. Из 20 века су: Камиле Луцерне, Jedinac, Хермине Беркић, Matija Gubec, Аделе Милчиновић,, Bez sreće, Зофке Кведер, Unuk Kraljevića Marka и драме Сиде Кошутић и Зденке Смрекар. —■ На словеначкој драми радила је Кремзнарева, а Песјакова

Јануар-фебруар

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

17