Женски покрет

је дала либрето за Феретеров Gorenjski slavček (1896). Дечја књижевност била је претстављена на изложби великим бројем књига. Изложене су биле мање ствари Данице Бандић и Даринке Ћocић, затим од Мил ице Јанковић Зец и миш, Јелене Билбије Приче за децу, Десанке Максимовић, Срце лутке спаваљке, Дечја и омладинска књига, издање Женског покрета информативно дело са каталогом. Загреб је изложио више дела, међу којима и дела нашег класичног дечјег писца, Иване Брлић Мажуран ић чије Priče iz davnine на нашем језику имају три издања а преведене су на неколико језика енглески, шведски, чешки, дански, руски, словачки и немачки; сва ова издања била су у врло лепој опреми. Од осталих писаца било је: од Јагоде Трухелке неколико дела: Tugomila, Pipo i Pipa i dr., затим дела Милке Погачић, Јелице Бернаџиковске - Беловић, Зденке Смрекар, Марије Видале, Антоније Касовиц — Цвијић, Злате Коларић Кишур, Зоре Руклић, Јулке Јантарић, Антице Јурас-Љубић, Ирине Александер. Од Словенкиња била су изложена дела: Анице Чернеј, Маријане Грасели, Марије Г ршељ, Виде Јерај, Љубе Пренер, Људмиле Прунк, Илке Ваште — Бургер, Марије Вирглер. Из прегледа књига које су биле изложене може се добити приближна слика наше жене у књижевности. Жена се и код нас не бави књижевношћу као луксузом; књижевност је израз њеног личног и друштвеног живота, душевна и естетичка потреба. Зато данас нису ни код нас више ретки женски писци који се одликују у поезији, књижевној прози, роману, драми и дечјој књижевности. Могло би се рећи да је лепа књижевност област која одговара жени и у којој је она осведочила своје лепе дарове. Али како стоји наша жена према науци? Прођимо кроз изложбу стручних и научних дела, која већ изненађују бројем. Почнимо са филозофијом и психологијом. Из филозофије су била изложена дела најплоднијег и најистакнутијег женског писца Ксеније Атанасијевић — Њени филозофски фраменти, Бруново учење о најмањем, L'atomisme d'Epicure. На психологији ради са успехом Елза Кучера (из Загреба) Psihogalvanska refleksna pojava, Willenshandlung, затим Мира Кочонда-Водваршка и Зора Вонеш. Од Словенка је најпризнатија Алма Содник, чијих је неколико дела било на изложби: Franz Vebers System der Aesthetik, Zgodovina psihologije, Zgodovinski razvoj estetskih problemov и још три дела. На педагогији радиле су наше жене од првих почетака женског образовања. Од првог директора Више женске школе, Катарине Миловук била је изложена Методика (1866); од Милеве Си-

мић, наставнице женске гимназије у Новом Саду и књижевнице дело: Главнија правила о практичном васпитању деце, а од Даринке Косић —Буље Последице домаћег васпитања (у три дела), издања Матице српске. Нарочито је обилан рад на настави, издавању уџбеника, највише за средње школе. Најпознатије су као писци уџбеника: Зора Вуловић, (читанке), Љубица Јанковић (словеначка књижевност), Катарина Богдановић и Паулина Албала (Теорија књижевности), Јелисавета Марковић, Јелисавета Ибровац и Зора Каралић (француски језик), Лујза Јакшић, Марија Стенсфилд Поповић, Божић Г аридо (енглески језик), Настасија Глушчевић (руски језик), Персида Вулић... (хемија); затим за друге школе: Милица Илић, Занатско књиговодство, Јулка Павловић (природопис), Даница Савковић Уџбеник српскохрватске стенографије, Даница Крстић Школа за клавир, Деса Дугалић - Недељковић Елементи визуелне глуме и др. У хрватском делу рад је више педагошки, теоријски. Од Марије Јамбришак изложено је: Viša naobrazba роtrebna је ženi (1883) са још две књиге, затим дела: Аделе Милчиновић,, Иване Хиршман, Јагоде Трухелке, Милке Погачић,, Антоније Касовиц Цвијић, Леуре Балије, Зденке Марковић, Вере Штајн-Ерлих. Од Словенкиња су изложена дела: Ферјанчић Г изеле, Анице Лебар, Минке Скаберне, Иванке Негро — Храст, Ангеле Пискерник, Павле Резенберг, Луитгарде Рихар и Станиславе Скварча. Наша жена показује живо интересовање и за социјалне науке,. Право што је заиста необично, има вeћ своје женске писце. На правима су озбиљно почеле да раде две, рано преминуле, жене: Радмила Петровић — Радојичић, од које је, било изложено: једна расправа, Васојевички закон и издање Законика Петра I владике црногорскога и Вера Дравић, расправа Комуналне финансије. Данас у овој струци ради са успехом Анка Гођевац, и то на међународном праву њене расправе: Основна правна начела сталног суда међународне правде у Хагу, Nationalite de la femme dans la nouvelle loi yougoslave, Принципи и правила Међународног права. О социјалним питањима била су изложена два дела: Милице Топаловић, Побачај и његови узроци и Лепосаве Ђорђевић, Може ли и треба ли женскиње да суделују у оснивању и раду земљорадничких задруга. Од хрватских жена: Марија Кумичић, књига Ante Starčević, Лене Марковић, Priručnik iseljenički, Милице Богдановић, О trgovini devojkama, Иване Брлић, — Мажуранић, Mir u duši i Otpuštanje žena iz službe. Словенке су изложиле: од Алојзије Штеби, Demokratizem in ženstvo, Ангеле Воде, Žena v današnji družbi, затим, Jugoslovenska žena za narodno svobodo, Pravila in

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Јануар-фебруар