Женски покрет

gim ženam, sestram, šćeram in vsem bogoljubnim pripadnikom našega slovenskega jezika..." V posvetilu utemeljuje Trubar, zakaj je posvetil to knjigo baš ženam, vdovam in mladenkam, ki prebivajo v kneževinah Kranjski, Spodnještajerski, Koroški, grofiji Goriški itd.: „ ker sem občutil in zvedel, da imate po vseh gradovih, dvorih in hišah svetopisemske in druge pobožne knjige v nemškem in slovenskem jeziku, ki jih ne puščate, kakor nekateri, da se neprebrane praše po klopeh, marveč ste iz njih čitajoč in pojoč pripravljale svoje ljube otroke, družino in mnoge podložnike k stari zveličavni veri... in k pravem razumevanju katekizma. Tudi so se nekatere izmed Vas, doma z Avstriskega, Zgornještajerskega in Tirolskega, iz njih naučile slovenščine in navadile druge branja v tem jeziku.” Dalje priznava Trubar v posvetilu ženam zaslugo pri njegovi vrnitvi v domovino in za uvedbo protestantske službe božje, „ ki ste jo pridne, z navdušenjem in veseljem, celo preganjane, obiskovale od daleč in ob velikih stroških, zapuščale veliko gospodinjstvo in morale skrbeti za prenočišče". Dalje hvali Trubar v posvetilu slovenske žene, da „ ste se krščansko iskazale ne samo do nas cerkvenih služabnikov ob naših stiskah in preganjanjih, marveč ste tudi uredile in vzdrževale z zvesto pomočjo in denarjem podporne blagajne in skrinje, tako da so se poleg siromakov

naše cerkve in vere preskrbovali in vzdrževali v težavah, starosti in boleznih in umiranju tudi tuji preganjani kristjani in pridigarji celo tisti, ki so zoper našo vero". Ali niso te besede jasna slika široko razmaknjenega duhovnega in socialnega dela naše žene v 16. stoletju! Da je imel ta ženski pokret mnogo nasprotnikov že takrat in da so imeli težko stališče tudi njegovi zagovorniki, pričajo naslednje besede Trubarjeve: „Obrekovavci pa in brezbožni, lažnivi kričači bodo zopet znova ob vinu in na svojih prižnicah zagnali krik in vik, ker v tem pisanju javno hvalim darove božje v Vas, drugim v zgled in posnemanje.... in ker posvečem to knjigo ženam”. Nič čudnega; nasprotniki protestantskega pokreta so bili pač predstavniki tiste oblasti in duševnosti, ki je videla v vsaki samostojno misleči ali po udejstvovanju stremeči ženi čarovnico in zaveznico hudobnega duha. Kadarkoli mislimo na književne zasluge Trubarja, se ga moramo da govorim z današnjim izrazom s priznanjem in hvaležnostjo spominjati tudi kot prvega našega feminista, kot prvega in dolgo, dolgo edinega, ki je s tiskano besedo javno priznal ženine zasluge pri kulturnem in socialnem delu.

Pavla Hočevar

Конференција чешких парламентарки у Београду

Осмог маја приредио je Југословенски женски савез у свечаној дворани Кола српских сестара у Београду конференцију у част чешких парламентарки сенаторке гђе Пламинкове. гђе Земинове и др. Тумлирове, народних посланика. (С наше стране поздравиле су гошће, претседница Ј. ж. с. гђа Лепосава Петковић, потпредседница Кола с. с. гђа Перса Продановић, претседница У. о. ж. гђа Каснар-Караџић и претседница Женског покрета гђа Милена Атанацковић). На конференцији говорила је гђа Пламинкова о чехословачкој жени пред законом, гђа Земинова о жени у политици , а гђа др. Тумлирова о жени сељанки. Гђа Пламинкова је већ добро позната нашој средини. Још за балканског рата била је у нашим странама као болничарка, а од ослобођења наовамо, није било ниједне шире политичке чешко-југословенске или феминистичке манифестације у нашој земљи на којој није гђа Пламинкова узела видног учешћа. Бујна по темпераменту, спремала се од најмлађих дана да својим здравим инстинктом, озбиљним радом и снажном концепцијом постепено освоји једну позицију за другом.

Прожета јаким патриотизмом пробијала се од места до места тражећи свагда ново поље и нову могућност рада. Од учитељице доспела је до сенатора, кроз разне одборе стигла је и до финансијског као и до одбора за спољне послове тих најважнијих одбора унутарње и спољне политике.. И свагде је њен свагда једнако жив дух много користио. Овог пута гђа Пламинкова нам је приказала положај чехословачке жене пред законом. Доносимо извод из њеног реферата. „Правни положај жене у Чехословачкој још увек није дефинитивно уређен. Преузет је аустријски грађански закон од 1811 (и у Аустрији врло мало измењен), али су према чехословачком уставу анулирани закони који се противе једнакости мушкараца и жена. 1924 проведена је новелизација тог закона, али како су чешке жене биле врло незадовољне с њим, Народни женски савез поднео је влади предлог који је требало да одговара данашњем схватању, држећи се при томе принципа, да су права и дужности супружника иста, да супружници споразумно треба да решавају о заједничком стану, породичном имену, заступању породице

Страна 34

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 3-4