Женски покрет

једничку акцију свих жена у државној и самоуправној служби, и побуда да акцију води „Женски покрет". Агилности гђе Јанати из Београда треба захвалити што је дошла већ у свима већим центрима Београд, Загреб, Скопље до изражаја воља да се ради истрајно на томе да се више не гази начело "за једнак рад једнака награда." Надамо се да ћe у најкраће време доћи до акције и у мањим местима, да се што једнодушније покаже воља удатих жена у државној и самоуправној служби. На састанку у Београду, који је био 18 новембра т. г., а истог дана су били добро посећени састанци још у Загребу и Скопљу, била је примљена резолуција: „Краљевска влада је са 1 октобром т. г. делимично вратила додатак на скупоћу државним службеницима, који је био одузет године 1934 и 1935. То сматрамо као почетак испуњавања обећања које је она дала у више махова да ћe, чим се побољша финансијско стање, узети у претрес питање повећања принадлежности државних службеника. Повећање које је ступило на снагу 1 октобра спроведено је само за један део државних службеника, а и за њу недовољној мери, јер принадлежности Beћег дела не достижу егзистенчни минимум, а потпуно су искључене од овог побољшања удате жене у државној и самоуправној служби. Уредбом из године 1935 биле су удатим женама, тако peћи, преполовљене принадлежности, и то тако да су у нижим полоајним групама учињена Beћa смањења, дакле економски слабији су били јаче погођени што је све био ужасан моралан и материјалан удар за њих и њине породице. Смањење принадлежности сматрале су као понижење њине радне способности и спреме, и као непризнавање да се њини напори за савесно вршење дужности према држави и народу не цене исто толико као што се цени рад осталих службеника, пошто се вредност рада изражава до извесне мере у висини принадлежно-

сти. У материјалном погледу je смањење снизило њин и њиних породица животни стандард на такав степен да више нису биле у стању да живе на начин пристојан државном службенику. Смањење принадлежности их је приморало да се лише хигијенских станова, да отпусте кућне помоћнице, да за исхрану и одело троше минимално; последице тако скученог живота су телесна неотпорност и морална клонулост, што се мора осетити и у раду. А опасна „штедња" да се тако изразимо морала се учинити и на начин чије последице he бити најосетљивије за државу и народ: у рушењу брачног живота и ограничењу броја деце, јер издржавање више деце далеко надмашује финансијске могућности тих породица. Стање удатих државних и самоуправних службеника постаје још неиздржљивије, јер су у текућој години поскупиле животне намирнице просечно за 30%, и стога ћe се спуштати животни стандард још на ниже. Тиме што се за удате жене у државној и самоуправној служби није исправила кривица, учињена ранијих година, такође се руши једно од најважнијих начела у целокупној привреди, а то је да једнак рад изискује и једнаку награду. За све мушкарце који раде за зараду у банкама, индустриским и трговачким предузећима државној и самоуправној служби важи то начело и не пита се да ли они поред једне зараде примају још две, три и више, да ли поседују личну имовину они сами, или њине жене, само за удате државне и самоуправне службенице су све све околности меродавне, и ради њих се погазило начело „за једнак рад једнака награда". Плата је еквивалент за уложени труд на послу, и oropa треба да важи ово начело у потпуности за све и без изузетка. На основу rope изложених разлога тражимо: да се удатим женама у државној и самоуправној служби врате у целости принадлежности који су примале пре доношења уредаба о смањењу личних и породичних додатака."

Naša šena in pionirji tiskovne kulture *)

Politični in javni delavci se dolgo niso zavedali pomena žene v narodu in v dolgih desetletnjih slovenske publicistike zaman iščemo sledu, da tvorijo slovenski narod tudi žene. Pač pa je že pred 400 leti videl našo ženo stari Trubar. V Trubarjev dobi

*) Predavanje gospe Pavle Hočevarjeve ob priliki razstave slovenske ženske književnosti, ki jo je priredilo v septembru Splošno žensko društvo v Ljubljani pod geslom „Teden slovenske ženske knjige".

je vsekakor bil najmočnejši izraz kulturnega zavedanja verska zavest, zanimanje za reformacijski pokret, za tiskano knjigo in tudi za socialne potrebe. Protestantski reformatorji so v svoji gorečnosti pritegnili tudi ženo. Da so takrat naše prednice živele z duhom časa, da so dejansko in tudi uspešno posegale v kulturni boj ter so se pri tem zavedale tudi humanitarnega poslanstva nam priča Trubar sam. L. 1567 je dal Slovencem poslovenjene „Svetiga Pavla listuve" in jih posvetil „Svojim v Kristusu dra-

Број 3-4

ЖЕНСКИ П OK P E T

Страна 33