Женски свет

морали да потраже п тврђе што, еа.мо да даду и вубима иосШа, да им небп бпло дуго време, јер зубе нпје Шл.да бог за то само створио, да вредне ,ти : ва'л»е кидају њима конац или за то, да ' апотекари што више иратпка за зубе нЈнГдаду. • У иајстарија Времена моралп су људи од животиња научити, на што су човеку зуби створени. Они су морали оиазити, како вук конаби јагњс, како лисица ко.ље ппле и т. д., иа су пз тога извели сасвим логичан закључак, да и човек треба да једе оног, од кога је јачи, ако печшагом, а оно ветитином и лукавством, јер кад би до с.наге стојало, онда не би људи јели бпФтека и говебпне. него би бикови и волови од људи правили роснрадле и шницле, а то би била за људе врло непријатна ствар, и онда би сви људи, и учени и неучени, велику пронаганду правили, да се у свима земљама уведе вегетаријанство, те да сваки опај. који би се усудио меса јести потпада нод кривички суд. Међутим докле до тога не дође храниће се људи месом , као најг.тавшгјом храном, јер вредност сваке хране стоји до тога, колико беланчевнне у њојзи имаде, а у месу има врло много беланчевине и то у врло лако сварљивој форми. Ади, на жалост, морамо признати, да месо може да буде врло оиасно једо. Ако је животиња, чије месо једемо, одавпо заклана, или ако је била болесна, или ако је у њеном месу семена од какве год животињице, као што су заметци од иантљичасте гљисте’ или трихина и т. д., онда онај, који то месо једе може да страда, да се отрује. 0 овој ствари много је и много размишљао и огледе чинио директор кра.љевске школе за марвене лекаре у Берлину, проФ. А. Герлах , те је иаписао о томе ошиирну књигу, у којој долази до ових закључака. I. Не ваља јести месо од оних животиња, које су боловале од какве унутарње болести , или су заклаие кад су биле на самрти (па без разлике ипгла крв на грло прп клању или не iiiu.ia :) исто тако не ва.ља јести месо нп од оних животиња, које су скаиале од силног паарезања и умора. (Ово се тиче највише свиља, које

се из далека дотерају, те их због умора брзо прекољу. Месо такве жпвотиње нзгуби своју праву боју, буде мекапо, на кончпћима нестане оних иоиречиих иотеза, крв буде угаспто црвена п такво месо врло брзо почне да труне.) 11. Не ваља јести месо од животигља, које су болоеале од какве ирилеичнве болести која лако може и на човека да пређе, као сакагија, прострел, бесннло, богиње, сува болест и т. д. Оно истина, да се кувањем убију оне отровне к.тпце, из којих се болест развија, али иа то тре.ба врло велика топлота, па ако је велики и дебео комад меса, што га кувамо, онда је питање, да ли је јара допрла чак и у среднну тога комада, да би оне отровне клице сасвим уништила. 111. Нlкодл.иво је по здравље и оно месо, у које.м има семена од каквих животшш, коуе може у човеку да се развије или у којем има иначе каквих животињица , које човеку могу да дођу главе. У први ред иде семе од иантљичасте г.љисте, а у други трихине. Оно прво семе {Cysticercus cellulosae) (Finneii*) могке сваки и без стакла што увеличава да види очима на месу, особито у свињеком месу, а трихине се могу да виде само на стакло штојако увеличава (микроскопом.) Ако је при кувању или пециву меса остало ма и једно такво семе живо, човек може да добије иаитљичасту гљисту. Семе то може да остане живо и у оном месу, које се сушило у димњаку или држало у саламури (шунке, кобасице.) То семе изгледа у Фришком месу као бели мехурићи, велики као грашак, а има их и као боб, и тај мехурић има белу, као чијодина глава главицу. У сушеном пак месу је и тај мехурић осушеи, тврд, величине . кудс.љног семена и иуцка гтод зубима кад се жвата. Има га кадикад иу говеђем месу. Што се тиче трихина, њих овде код нас, хвала богу, нема. До године 1750. није се нигде ни знало за њих. Али у многим пределима (особито у Немачкој) су многи људи од њих" умирали. Трнхине се могу видети само мпкроскопом, стаклом, ■.'.*) Ово семе од те животињице зову Срби ио разиим/ крајевама: бобица, икра, громољица (грумуљица), штрока (строка), а за месо онда кажу да је бобичаво, во, штрокаво.

ЖЕНСКИ СВЕТ.