Женски свет

Драга, Мађар нл. Јулка, Маринковић Сима, Максцмовић Васа, Mn.nniiili Јован, Михајловић Јулијана, Нинковић Евица, Нинковнћ Марија, Ннколајевић Милица, Николајевић Сиасенија, Крстић Милица, Критовац Јосе Фина, Книницер Милица, Камнл Јелена, Крстић Нерса, Костић СоФија, Којички Ђока, Кулђор Густав, Камбер Дамица, Кнежевић Марија, Остојић Евица, Орловић СоФћја, Ожеговић Отоика, Орловић Сава, Петровић Кристина, Путник Ана, Панајотовић Бојана, Панајотовић Анка, Др. Поповић Миша, Назарски Димитрије, Петровић Ђорђе, Поновић Бела, Радомировић Евица, Рицофи Милица, Радојевић Катица, Стојшић Јелена, Спајић Марија, Станојевић Јелена, Станојевић Ана, Суботић

Јулијана, Смил.анић Ана, Стајић Ана, Сиглер Катарина, Станковић Јулијана, Стајић Сима С., Сладаковић, Стојковић Лујза, Филиповић Кристина, Двејић Катарина, Др. Шевић Јован, Ђорђевић Марија, Ђуришић Ангелина, Ђуричић Јелисавета, Ђорђевић Етелка, Ђорђевић Лепосава Ђорђевић Милена, Ђуришић Петар. Као што се ево види, ностигла је наша млада задруга већ у првом свом почетку врло леи број чланова на име преко 100, а како еу наши Румљани схватили узвишени њен позив, тер се почели за њу већ одушевљавати, надати се је пуним правом, да ће мезимче ово наших румљана скорим бујно процвасти на ионос и дику наших милих Српкиња.

ЛИСТИЋИ.

ИЗ ДРУШТВА.

ЗАРАД ЗДРАВЉА.

Женско свеучилиште у Mockbii. У Москви се ради на оснивању женског свсучилишта 7 и рад тај наилааи код Руса иа велико одобравање. То би свеучилиште имало; математичкн, природописни и филолошки Факултет. Природоиисни отвориће се тек доцније. У ово свеучилиште биће примљене само оне женске, које сврше женску класичну гимназију. („3.“) Изложбе жен. рукотворина. У иоследње доба, све се више свет разбира за женске рукотвбрине, особито свет из наше Аустро-Угарске државе, а томе су, по свој нрилици, донринеле доста иаше словенске, а иоглавито српске рукотворине, које се у носледње време почеле све више истицати. Оие су својом лепотом и оригиналношћу привукле пажњу и образованијсг дела евронских народа, те сад ови ириређују сваки час изложбе из ових радова и диве се леноти и вештини њеној. Тако се нриредила изложба тих радова у Будимпешти 1881 год. из Угарске: за тим 1882 г. у Сомбору из Бачке жупаиије ; 1884. изложба рукотворина Срнкиња из Аустро-Угарске у Новом Саду. Те исте године под јееен уз изложбу економских производа, изведена је и изложбе жен. рукотворина у Кикинди из Торонталске жуианије. 1885 год. иодичили смо се оиет на земаљској будаиештанској изложби нашим словенским жен. изра-

дама, а ове 1886 г. видимо, где је бечки „Гевербе-Музеум“ отворио у Бечу 14. априла културно-истбричну изложбу женских рађевина з,а Аустро-Угарску монархију и како извештаји казују и тамо је наша словенска, а иоглавнто српска женска ручица нашла достојна признања у стручних и зналачких критичара. Ова изложба допринеће још више, да се нашем српском и словенском имену призна еминентан дар и снособност за његов културни развој а томе ћемо имати да захвалимо највише нашем женском свету, и иа њиховој тако реткој вештини, што се скрива у оним њежним ручицама.

— Пиће лети да боље разхладиш. Ко нема леда, да ледом разхлађуј е пиће, иека држи хладионицу на најхладнијсм месту у кући и у ту воду нека ецусти што више обичне кухињске соли. Со држи ону воду сила хладније па и онај суд с пићем, што се хлади; а колико воде из хладионице изветри, толико ваља опет досути. Со остаје, она се не исиарава. Кишобрани и гвоздена држала. Да су ови кишобрани опасни на грмљавини то се у више прилика осведочило па и ирошлога лета неки Dr. Wild у Дондону идући по пљуску и грмљавини са таким кишобраном осетио јекроз

ЖЕИСКИ СВЕТ