Женски свет

каље уди кожи на лицу, а и у томе се многи варају, ако мпсле, да је довољно, тек кожу на лицу неговати, а другу занустити како му драго. Нега целе коже

то је ирава нега лица, п то с тога, што је кожа иа лицу саставнп део целе телесне коже, а не живп засебнпм животом. (Здр.)

OДГOВOР МОЈОЈ ПРИЈАТЕЉИЦИ.

Драга моја иријатељице! л Ниеам се надала, да ћеш наш пријатељски разговор изнети иа јавност, па кад је тако, онда допусти, да и ја теби коју искрену реч овако јавио изгбворим. Ја сам нотпуно убеђена о доброј страни женских задруга и осећала сам тежњу још при појави тог женског покрета, да уђем у то добротворно коло, ал ме је једнако уздржавала мисао, не тајим, у хрђавој нредпоставци, да ће и та установа, као и млоге друге остати празне Форме и да ће утонути у заборав још у првим својим годииама; али призиајем отворено, да сам се у овоме иреварила, јер ваш досадањи рад у овој добротвормој задрузи хоће да ми улије наде, да ће ова женска установа бити сретпа и дуга века. II тако ћу у име божије и ја да уђем још ове године у то лено н честито друштво, па да но својим слабим силама нрицомогнем, да се задружна цел што енажиије иодунре. Но ми ћемо се канда инак разилазити у мислима код друштвепе цсли. Ни сте, по мом мишљењу, до сад само једиостраио вршили друштвеиу цел, а ја хоћу да поведемо коло и па другу етрапу. Ја сматрам да није наша цел да лечимо само туђе ране, да милостињом и нотнором иовчапом ублажавамо бол и иеерећу друштвену и појединих, него ја судим, да задруга ваља да лечи и своје заблуде, да исиравља и своје грехове, на да својим добрим примером поправља друштво и околииу. Ја би да задруга заведе ту школу живог примера. Ти знаш, да од нас узимају примера нижи друштвени сталежи; и сво зло, што има у нашем женском друштву иотиче од нас женских из бољих кућа, Пођемо ли ми другом ста.зом, ићи ће за нама и онпј наш свет из нижих народних слојева. То се најбоље може на моди, нашој нриметити.

Што су год у нас виделе наше женскиње из занатлијског и ратарског сталежа, нрисвојиле су и саме, чак гледе и како се чешљамо, како сукње, како траке намепггамо. Колико јесама та мода упронастила нагаих ратарских и занатлијских кућа, колико је ту лакоумиих девојака нало у понор неморала, све са тог сујетног лицкања? А кад смо уверене, да с нас прелази то зло и на остали наш женски свет, зар онда не би било иаметно и упутно, да се задруге наше онако у друштву јачом снагом и вољом одупру тим и подобннм нашим народним нспрпјате.љима. Нека се дакне пође за тим, да се све наше задруге окрену на ову страпу леног примера у своме животу и раду; иека не трче за сваком новином, нека се ограниче па пајумеренији начин у иошњи, па пајјсФтиинје чазбепице па неће онда чинити ни сиромашнијн нн нижи наши еталежи и ми би добрпм примером нашим више добра уиелп у наш народ, него еве придике свештепнчке, сва мушка нредавања иа „Беседама“ и „Селнма“ и сви поучни и млогостручни листови, јер то све слабо упливише па душу и срце оног необразовапог света, код љега је само око госиодар, на што види, то подражава. Да су иаше задруге попикле пре 50 —6O годииа, на да се у њима овака иитања предузимала и peiuaßajia, можда данас не би у пас ии потреба била, да се склапају женске задруге за иотнору сиротиње, јер је не би можда ни било, или би је бар млого мање било, но што је данас имамо. Ја у оваке живе задружне нримере млого полажем и чак хоћу да верујем, да би се тим повратила код мупжараца и већа вера у срећан брак, јер ова скупа мода, нераден и разметљив живот у нашег женског света убио је, особито код интелигентнијег света, сваку во.љу и веру у срећан брачни

ЖЕНСКИ СВЕТ.