Женски свет

живот, те сад која девојка нема новаца, и то доста новаца, она нлете седе; а наши варошки младпћп, ако п пођу да се жене, пду на села, јер се надају, да ће тамо наћн још кол’ко толико радена и модом мање окужена женска света. Нећу да кажем, да ми можемо свако зло у народу и друштву нашем искоренити о ивлечити, ал да се добрим иримером највпше и најбоље војује у народу, то је освештана истина. Ако ћемо, дакле да будемо нрави анђели среће, мира и напретка, и ако желимо, да нас благосиља народ и

иотомство, а ми ваља да у задругама својим узмемо п овај позив, да уз иружање иотноре и давања милостиње, и себе не заборавимо, да се нонрављамо на тим примером и друге учимо и иодижемо. Тако ћемо добро своје ширити у два нравца. * Ја ее дакле упнсујем у задругу за чланицу, али с том намером, да ћеш и ти у овом правцу потпомоћи У Нов. Саду о Снасову дну 1886. Твоју искрену Д а н и ц у.

ВИШНУ И ДУД.

ИНЂИЈСКА БАЈКА О ОДКРИЋУ СВИЛЕ.

I |Ј|lр^ ад ce бог Вишну и девети пут нретурио у обична човека, нутовао је сведржител,, бог мудрости, бића и 1$ нростора дуж обалс рске Гапгеса. llpe тога нута свога појављивао се, веле, осам нута па вемл.н. ослобађајући људство од разннх беда, које му беху панели разни грееи п незнање. Но свет је свагда заборављао његове ноуке, и падао поново у зло, Вишну се дигао и опет, ходно ио земљи и сузбио зло и невољу, те, усиостављао мир и ред, срећуи благослов. Једног веома тоилог дана иутовао је богочовек, па се беше и уморио, Нигде, докле му год допираше поглед, не могаше угледати људскога боравишта, где би се у хладу могао одморити, и измолити мало смока. Беху га већ и ноге издале, мало па да падне. Махом се не далеко указа нред њиме дуд, који беше лиснат, једар и богат, илодан; те тако једва стигне у нриеенак томе избавитељу своме, наиита се сочиим родом и отиочине угсдно у његову хладу. Ту је мало нроспавао, а кад се нробудио, диже се и поће. Тек што се кренуо, ирисети се нечем, те се обрати дуду и рече: „Пошто си ме, пријатељу, примио н лепо угостио твојим сочним плодом, и спремио угбдну постељицу у твојој хладовини то хоћу да те обдарим. Ако си жељан чега, реци ми само, а жељи ћу ти уговети, ако буде иоле мудра и оправданаА

„Гоеподе“ одговори дуд „вр-. шно сам само своју дужност, ма да те пнеам позпавао, а учинио би то исто и најбсднијем сиромашку. Но ако си вољан, у вељој милости својој, учипити ми добра а ти ме онрости рвог гпуспог црва, ове иесите бубе, што ми једе лист, дочим штеди сва остала дрва. Наврзла се на мене, те је диндушманин мој, што ми живот трује и обара! Истреби га, и опрости ме те беде свемогући боже! “ Вишну слеже полако раменима, иа ће рећи: „Волео бих, да си што боље пожелео, јерти у томе не могу учинити по вољи. Не могу за то, што нисам бог уништења, већ бог сведржилац, те нисам дошао на земљу да по же.љи једнога, уништим друго биће. Најмања и највећа, иајгиуенија најлепша тварка у саздању, има свога ирава на живот земни, и стоји иод мојом заштитом. Но немој очајавати, па ако ти је то највећа невоља оно ти је могу иретворити, а да ти је на добро и највећи благослов. Црв тај, што ти цедн животни сок, нека ностане врелом среће твоје и хиљадама вредних људи, који ће тада тебе бранити и неговати. Твоје ће нлеме умножити п осути но земљи, а име твоје биће благословено! “ Богочовек изустив ове речи, крену се својим иутем, а остави замишљена дуда, који није могао никако да појми, како би

ЖЕНСКИ СВЕТ.