Женски свет

то могдо оитп, да му се тако голема оеда иретвори у ерећу и радост. Вишиу је нутовао све да.ие п даље ирема истоку, док није дошао у крајеве неизмрно богате становништвом (Кина), где је врло често беенила глад, јер немогаху најамити хране за толику светииу. Па баш и сад кад ее Вишну но девети нут појавио на земљи, ужасна глад је морила небројно људство ових крајева, те и. то беше иевоља. коју је Вишну смерао сузбити. Путујући у том смеру, стигне у један предео, где је спазио множину људи, жена и деце, који с дудова скидаху и прождираху оне гнусне бубе, пошто плод давно већ иојели беху. „Драги моји“ рече им Вишну благо „ево да вас научим, како ћете ту ситну животињицу иа боље употребити, иа ако ме будете послушали, стећи ћете толика блага, да ћетеимати прикладне вам paue у озобиљу.“ Погледаху га људи, иа сумњаху у његове речи, јер не могаху познати божанства у њему. Скиде Вишну с дуда чауру

једну, н отпоче иолако одмотавати онај сјајиикончпћ, па им рече да и оии тоието чнне. На скоро ее беху екуиили то.тнко евнлеиих коичића, да нх је Бишну могао научпти, како се могу готовити тканине, које ће лепотом, ејајем п мекоћом далеко надмашити еве до сад познате. Тако је ова роба иродавана по големе новце, јер је чаура евилене бубе евојим дпвотним кончићима пружала еировнну за израду најскупоценија одела, завеса и ћилимова и. т. д. Као што је Вишну дуду ирорекао, ето му ее илеме раепрострло но евем евету, јер га иегују људи рад свога добра. Многи краљеви на северу, на чије пределе не падају жарки зраци сунчеви труде ее и гају дуд ио својим вртовима. И баш оно биће, што је у незнању своме желео да ее уништи ; она ситна буба иа његовом лишћу, постала је извором његове среће. Данас иак вредни л.удп воде бригу и негују га а да му неиријатељ не iiaueee више беде, но што је он у стању иоднсти. Ч.

РАД ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА.

I. Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња.

Чим је ова задруга (1881 г.) етала назаконмто земљиште-, она је, као и свакадруга млада снага, бујним животом ударила напред. Одмах те ирве, ни иуне, године дана, држала је ( Ј седница: 8 одборских и 1 ванредну глав. скупштину и реишла у љима 69 предмета. Мећу најважније иредмете узимамо закључак, који је иотекао извештајем и предлогом епар. бачког школ. реФерента г. Ст. В. Поповића, да се уз ирипомоћ осталих добротворних задруга Српкиња с ове* стране, нриреди једна изложба народних и вештачких рукотворина Срикиња из Аустро-угарске, Босне и Херцеговине, која се на онако величанствен начин 1884. г. остварила. Меl)у другим исто тако важним предметима спомињемо покретање малодечије школице (забавишта) и раденичке школе за сиромашне девојчице. И ако

ови закључци нису још ни до данас изведени, највише са слабе материјалне снаге задружне, ииак се из тог ирвог иолета види, како је задруга горела за радом, како је одушевљена била за свој илеменити нозив. Кад се задруга из нрвих покушаја уверила, да јој је снага слаба за већа нодузећа, она је онда више пријоиула, и сву своју снагу на то намеиула, да се што бол.е материјално снажи. И у то име призивала је и енергично купила у « месту и околини чланице у ову задругу, прибављала са свију страна добровољне прилоге и на послетку нриредила и једно друштвено „Село“, у корист своје благајне, које јој донело чисте добити 698 ф. 22 n. 'Да у ово нису све чланице своју сиагу улагале, да иису онако одушевљено и својски пријонуле за бо.љитак своје друштвене цели, не би, верујте, ни близу тог успеха било. Из овога се види, како се може сложним и јед-

ЖЕНСКИ СВЕТ