Женски свет

135

и љуби и честита једно другом празнике. Ово ву обичаји налик на наше манастирске славе.

Осим ових црквених прослава прпређују се на марсовом пољу у Петрограду и друге забаве, највише позоришне представе из руског народног живота.

Ускрс се слави целе светле недеље. да целу недељу дана не ради се ништа, само се ужива. На том марсовом пољу излазе дневно 30—40.000 људи те проводе време у јелу, пићу и другом уживању. Варош сама спреми за то време на том пољу дашчаре, да се могу у њима склонити напшти људи. И чудо, да се код толико пијаног света не дешавају никад

двери ги не

ЖЕНСКИ СВЕТ.

136

изгреди. Да је то међу Србима заведено, било би за цело и мртвих глава; ал Рус је врло питоме нарави, што више узме у главу, све је љубазнији, па за то валда И немају, повода ни државне власти, да те обичаје закраћују ни да народ у том узнемпрују. Ми немамо нужде, да све ове обичаје присвајамо, особито оне, где се само троши, јер имамо свечарства и друге млоге прилике, где у беспослици п уживању проводимо по више дана, по ипак могло би се наћи и ту по нешто, што би могли усвојити, те ми остављамо сваком да бира, одавде, што је добро п красно.

пар ние

ар 160 ен

ДА НЕ ЗАРЕДИ МАСТУПНА ГРОЗНИ ДА.

„Напиле се воде блаттушине Псопадаше као орлушите.“ (Народ.

1. Кад лети павали наступна грозница, те пообара и старо п младо, да је у свакој кући по два-три болесника, а све бледо и пупаво, може ли се онда рећи, да грозничава година није кужно доба 72 И ако не сатире баш као оне најтеже заразе, опет је грозница тешка болест и велика невоља.

2. Али има грозница, које баш и сатиру. Покошљица н. пр. може човека у брзо уморити, а п тролетница није тако блага. Па све да је како блага, кад за дуго не пусти, свлада човека тако, да већ није ни за живот ни за смрт. И одгрознице се дакле треба бранити.

8. То евако зна, да наступна грозница није прилепчива. Од грозничава че-

љадета се, дакле, не мораш чувати: није кужно.

4. Наступна је грозница као нека запаха и леже се само у грозничавим крајевима. Да је не добијеш, тражи здравину

песма.)

_а то ће рећи, суха, брдовита п каменита

места с изворском водом.

б. Ако си везан за грозничаве крајеве па већ и натрусан, ти гледај, да бар лето проведеш на другој којој страни. Кад то хоћеш и можеш, учини још одмах се рана пролећа, док те није ухватила.

6. И свака година није једнака. Људи обично већ напред знају, кад ће бити грознице. Велики енегови, јаке пролетне кише и поплаве, па онда одмах за тим жестока летња припека маме грозницу. - година ваља се особито пазити.

. Кад већ зареди, живи онако, као кад ти прети која друга зараза т. ј. чувај се да сене преједеш (особито зеленим воћем, дудовима, краставцима и т. Д.), да не озебеш и да се не преморшш. Уредан живот најбоље брани од грознице.

8. Вода је опет понајглавнија. „Бунар вода свака грозничава“ каже наша песма, а то је допекле истина. Плитки бунари — особито ако су близу бара и мочари — пне пију се. Жива вода је увек боља.

9. Клони се бара и мртвица, блата и подводних ливада — особито пред вече кад сунце седа. Баш ако те прешан посао занесе па така места, свршуј га што брже, да за сунца отуда умакнеш.

10. У барама се не треба купати, а и барска риба пија здрава.

11, Кућа се често проветрава само не пред вече пи кад дува ветар са барске стране. Док је сунце још јако могу једнако прозори отворени бити, а ноћу их

је добро застрти густом мрежом или тан-

ком тканином као опо од комарада. 12. Чим те ухвати наступна грозница, не оклевај а и не штеди, него одмах