Женски свет
137
тражи помоћи. Што ћеш дати лекару п за лек надокнадићеш стоструко, ако не будеш болестан лежао за време летине. ДО. Подраст и далак (пљашталица) не долази од лекова (хинина), него баш . од саме грознице. Натече слезина, па док се она не поврати, све си натрусан,
14. Ко за дуго не може да се опрости грознице, него је већ изболео, пребледио или подбухно, мора тражити здравину. Ако се упусти, ни лекови му не ће помоћи : куљаће, вехнуће, све више и више док се не излеже што друго. Гдекада наиђе на грозничава и водена болест (дебела).
15. Грозничави крајеви дају се и излечити, Ваља их мало по мало сасушивати, те засађивати, па ето на скоро здравине.
16. Баре п мртвице сасушују се прокопима, једецима и јарковима. Вода се изведе било на усеве, било у јеже, потоке и реке.
17. Слатине и пишталине најбоље је дрвима засадити. Брзо суше она дрва, која нагло расту. Где то не иде може се засипати. 18. Мртав рукавац од које реке ваља прокопати или засути, да или одилази или усахне.
19. Ако река плави, дижу се насипи, бране и гатови.
20. Обале бара, мртвица, рукаваца п река ваља неговати и чистити. На та места не сме се смет и ђубре извозити,
ЖЕНСКИ СВЕТ.
138
21. Што се од воде отме, најбоље је преоравати (и том приликом завлада грозница) и засађивати било за њиву, ливаду или шуму.
22. У грозничавим крајевима копају се дубоки бупари (до друге воде). Свако место треба да има бар толико воде из тих бунара, колико попије.
23. Што не може учинити једна општина, то учине њих неколико задружно. Труд и трошак им се увек исплати. Опросте тешке болести, која их мори, кад је најтежи посао, а исушивањем добију још и земље.
24 М виша власт иде општинама на руку, кад се око тога заузму. Где су ошштине слабе и оскудне, моли се државна помоћ.
25. У грозничавим крајевима легу се и друге кужне болести лакше, но у здравима. И за то их треба лечити
26. „ Човечија рука брегове ваља.“ Човек учини од пустиње рај, а од раја пустању. И наши крајеви не би морали толико боловати, да народ својски прегне. „Без О ОЕ испоја, без муке се сабља не сакова“
„ Свака болест па т наступна грогница бежи из крајева, кад јој рало њ мотика, срп по коса нигде пе даду мира. 1 де се долином таласа усев, зелени ливада вот-
њак и гај, а висовима стере виноград и
суји шума, где се ттреби порска, рогос, шаш и“ сита шу нема грозничавић и даламљивие.
оно = кор он–—
9. 6
о
||
| РЕ сам се код моје другарице, 5 "говорисмо баш о срећи, и у разгоМИ л том сети се она, да је ово дапа читала у неким немачким старијим новинама једно писмо управљено на " срећу. „Можда ћете интересовати“, рече, „да га и сама чујеш.“ Потражи мало и изнесе једне немачке новине, па поче из њих да чита писмо, које од прилике овако гласи: „Срећо! лепа, златна срећо! Ти божанско биће, где сиг Летиш ли зар с вечерњи облаци више светова п смешиш 5, се отуда на људско ерце, које толико
9
пе
урана ГДЕ ЈЕ СРЕЋА.
жуди за тобом; носе ли те ветрови кроз густо грање шумског дрвећа, или пливаш таласима непрегледног мора 72 Станујеш ли у небесима као беземртно биће или почиваш у срцима бедних људи, па гинеш у тузи, што је твоје доба прошлог — 0, срећо ! ја сам те тражила, кад сам још дете била, тражила далеко иза шума, које сам протрчавала пратећи глас кукавице, што ме тамо мамљаше п завараваше ! пролазила сам широке густе шуме, што су тек по који сунчани зрачак пропуштале на свој зелени застирачи дошла сам опет на поруб њен видела отворен, широк свет — али