Женски свет

До последњег часа, ужива своје имање, на га после остави сиротињи, онда га називају најплеменитијим међу људима, а када тај исти човек још за живота дарује који део од имања свога каквом добротворпом смеру, онда му се свет диви. Какву ли пак хвалу заслужује жена, која је за двапаест година живота свога даровала сиротињи и беднима и невољнима две стотине милијуна? Куда и како да се дене то големо имање. То је учињено но удешену и добро смишљену плану. Бојвоткиња Галијерска бринула се тако исто, како да утроши своје милијуне, као итто се други брину, како да их стеку. Она је сматрала, да је еудбина погрешила, што је толико благо предала у једну руку, па је задала себи реч да свакако гледи, не би ли понравила ту погрешку. Њена задаћа беше, да раздели своје милијуне, и она је, као племенита жена, веровала у ту задаћу. Она је делила евоје благо онима, који су јој по крви били близу, и опима, које је изабрало њеио племевито срце. Али прави носедници њеног великог имања беху ништи и убоги! У Италији и Француској далајепрво велике прилоге на науку. Помогла је, да се у Италији иодигне свеучилиште болоњско, а у Француској основала је школу за политичке науке. Да богме, да је уметност стајала под њеном нарочигом заштитом. Она је имала у Ђенови палату на гласу, једно од најлепших дела класичке архитектуре, и у тој палати бегае најбогатија галерија на свету; рекла је, ти уреси од уметности грађевинарске и живописне треба да буду својина целога све та, иа је палату претворила у музеј. У Паризу је била снојила ремек-дела сликарска II вајарска, те је то драгоцено благо поклоннла Француској. Близу Трокадера дала је, да се сагради музеј, који ће се звати по имену њеном и у коме ће се искупити све те драгоцености. Тако ће уметност добити дар, који ће вредити тридесет милијуна. Ђенова треба да захвали трговини, што је некад била чувена и виђена; некад, у старо, добро време била је она прва међу приморским градовима у новије доба поче та слава опа-

дати, јер ни општина ђеновска, ни држава талијанска не могаху да набаве двадесет и пет милијуна, а толико је требало, иа да се сагради велико иристаниште; Виј воткиња од Галијере поклони Тенови тих двадесет и пет милијуна једним потезом пера. Свп ти великодушни дарови губе се паспрам онога, пгто је војвоткиња учинила за сиротињу. Одавно је она знала, гдеје зло, па је помњиво проучавала, какво зло долази од сиротиње. Знала је, да је по највећим градовима понајвећа беда и да је понајтеже наћи закона, где да се човек отклони од глади и хладноће. С тога је она саградила у Паризу и Ђенови читава радничка предграђа где људи сиромаси налазе носла и зараде, а сиромашне девојке заштите од онасности, које им ирете. У предграђу шајоеком саграђен је њеном номоћу и на њеном земљишту „хришћански атеље“, где се стотина младих девојака образују за веште раднице и поштене жене. Тај нокушај тако је срећно иснао за руком, да сада хоће у Риму да саграде сличан завод. У Ђеновц саградила је покојница болницу за триста кревета, и то је једна од најздравијих и најбољих болница на свету, Од свију болести зацело је старост иајтежа бол>а код сиротиње. Војвоткиња је основала у Калмару убошки дом за 200 стараца. који онде док су год живи, живе срећно и задовољно. Али све те творевине не беху доста реткој покојници Добросрећници, који нађоше места у поменутим заводима, нађоше га тек ипак случајно. Племенита војвоткиња хтеде да спасе несрећнике пре, но што их снађе несрећа, она хтеде, да им се загорчани живот заслади у оном тренут ку, док још имају снаге, да се одупиру злом удесу. С тога поклони она сву своју бригу децн. Свугде, прича „Журнал де Деба“, где год она имађаше станишта, требало је, да и деца имају свој дом, своје прибежиште. У Болтри у Италији сагради она кућу за неговање девојчица, у Болтаџију за неговање мушке деце. Под Паризом оснује у Флерију дом за сирочад, где најбољи учитељи на свету, браћа Христове науке, одгајају њих три стотине сирочади. Она је чисто говорила, како јој

147

ЖЕНСКИ СБЕТ

148