Женски свет

леишом јабуком у рају Господњем, што оне највише муке и највеће терете еносе за човечаиство а хтела ie тим, валда, да укаже нрстом и мушкој страни, где ће тражити праве среће и задовољсгва Тамо, где је и жена најсрећнија : на своме огњишту, у своме тихом и благом породичиом поднебљу, у својој здравој, нанредној и добро ваепитаној деци, Ван тога кру-

га, мало је среће, и ако је ко осећа и мисли да ужива, опет није тако слатка и тако чиста као породична ; па и деда, која у такој атмосФерп расту, из таког круга излазе, биће по себи сретнија, боља и илеменитија, него она, где ie породичан оквир иоцеиан раздором, несугласицом, немаром и моралним назатком

ДОСТОЈАНСТВО И УПЛИВ СРПКИЊЕ.

Жишта више не даје части једном веку, а ништа више не осведочава дух праве цивилизаје, него достојанство, које се женама иризнаје и утицај који њима нрипада, вели Боато. Као што здраво тело и душа чине једну целину: живот; као што су тело и дугаа опредељена човеку за иснуњавање животне задаће; као што су човек и жена са својим истоветним потребама и сноеобностима одређени, да исиуњавају заједнички природно опредељење своје: да миоже, ч У ва ЈУ и усавршавају род човечији тако су Србин и Српкиња позвани, својом свешћу и умношћу да умножавају, чувају и унапређују евој род, да гаире и учврУ Р°ДУ свом умну и моралну заједницу, која ее у једној тачци савршен ства огледа, а та је тачка дух, по ком се мери и огледа народ. У данашње добацивилизације немаирече задаће, него да себе одржимо; јер ноплава цивилизације тек што није ступила на upar нашег већ нодривеиог народног живота и његовог духа. Нема прече, нема светије задаће, него чувати и бранити на род свој, његов дух, његову свест, умност и морал. А за то су позвани и Србин и Српкиња и духом нраотаца наших унућени заједнички да врше ту свету задаћу. А у чему се састоји тај дух, то мерило народне свести? Дух народа се огледа: у језику, вери и леггим обичајима, који скупа представљају народиост, његово знамење у друштву л>удскОм. Србин, као и сваки човек је физично (снагом) и умно (иаме ћ У) јачи, Срикиња,

као свака жена је јача од човека срцем (чуствовањем) и душом (свешћу). За то треба сваки Србин физично (снагом, радом телесним) и умношћу, да прегне и да се бори за одржавање, а Српкиња срцем и душом, да је снремна и вољна за очување, унапређење и усавршавање своје миле народности. Елем, Српкињо! И ти си жена, која си од Бога обдарена срцем и душом у већој мери од човека! Ти си, ко]а владаш са чуствима (осећајима) п свешћу! Али, да видимо како владаш! Српкињо, ти рађаш Србина, ти га храниш и иегујеш, ти му дајеш правац живота! Српкињо, ти вршиш велику и свету задаћу, али за то иада на тебе и велика одговориост! Српкиња у данашње озбиљне дапе треба да прегие највећом силом да заустави туђ дух, који се иочео увлачити у наше породице; оиа је нозвана, у нрвој линији да чува ове светиње народне, на за то ће свака и понети преклететво народно, која отвори врата туђинштини,- а туђ дух уноси се-ирво путем туђег језика. За то ми замерамо свакој Српкињи, која се не нашти, да нрисвоји прво свој језик у свој лепоти његовој, а туђ, да јој служи тек за средство више цивилизације. Жалосна је истина, да млоге Српкиње, које су нрема духу цивилизације вичне н књизи, најмање цене и поиггују свој лепи ерпски језик. Које се Срикиње одушевљавају за туђе језике оне лако примају и туђе обичаје, па их иосле као матере шире у сво-

Бр. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ.

121