Женски свет

квој слаоа и нејака, а нада свим тиме још је теже гледати децу слабу и нејаку, када их срећа ил судбина клета баци на сокак и остави ту да пропадају, да пре времена измучена у гроб иду, или да у зло иду. Ако такви мали сиротани измучени у гроб оду, невоља је заелужна жаљења; ако ли такви мали сиротани пре скоче гроб свој и продуже живот, али живот у неваљалству, што тако често бива. онет је невоља, А која је од ове две невоље већа, коју децу више да жалимо мучно је рећи. Пропадају и једна и друга. пропадају за то, што сама себв ни су мотла стсасти , а помоћи нигде не нађоше. Пропадају, не за то, што помоћи није било, него за то што им помоћ није пружена, а мотла им се иомоЛ иружити. А да је помоћ и могла бити пружена и да je помоћ и могла, ето иримера, који се из носи у поменутој белешци у 8. бр. овог листа. Тамо се вели, како су две жене у Паризу основале друштво, које је сад.lso деце узело из беде и невоље, и труди се да од њих, од те деце, која су већ била на ивици пропасти, сада створе добре људе. И таква добротворна установа, на срећу, није једина у свету. Па и ми Срби нисмо ни у томе хтели изостати од осталог образованог света. И ми имамо један светао почетак у томе, о коме смо, као гато рекосмо, намерни да речемо коју. Као што је у поменутој белешци речено, Др. Ник. Ј Петровић још 1880 г. својом књигом „Дечији јади“ покренуо је нитање о указивању помећи нејакој сирочади. И глас његов иије остао „глаС вапијућег у пустињи “ Рад поменутог г. Петровића и његових књига: „Дечији јади “, „Дечије спасење“ и „Дај ми чичо десет иара“, уродили су лепим родом, родом који из године у годину све већи и бољи бива. Тај род зове се: Долг сиротне дег^е. 1880 г. заузимањем Др. Н. Ј. Петро вића основано је у Београду Друштво за иотноматане и вааштане сиротне и наиуштене деЏе. Ма да и није било одзива какав је Јчогао и требао да буде према оваквој једној установи, опет се успело толико, да је ово Друштво 1887 г. већ

могло подићи кућу, која ће бити уточиште сирочади. Ове године пак ова је ку ћа проширена и у њој ће моћи сада да нађе спаса 50 —60 сирочади српске. Та кућа зове се Дом сиротне деце а постоји у Београду на Врачару. У дому овом до сада je било само мушке деце, а сад ће се нокушати да ту нађу склоништа и женска деца сирочад. Друштво својим питомцима у дому овом даје храну, одело и стан. Ту деца имају добро васпитање, ту уче школу, раде и уче занат, а поред обичних кућњих послова, које деца сама врше, деца у дому овом обрађују н башту, где се уче гајити усеве кући потребне. Од заната за сад је уведен само корпарски занат, а увешће се у скоро још који Друштво своје питомце, пошто сврше основ. школу (иет разреда) и пошто ојачају да могу занат учити, даје на занате и води бригу о њима све одевајући их док не постану калФе, докле управо не буду могли себи сами зарађивати што је за живот нужно. За питомце дома сироте деце друштво прима цецу која немају никога свога, дакле децу, која би сигурно пропадала под туђим плотом. Међу децом, коју дом прима, има деце која су само сирочад, али су деца добра, а има и деце, која су већ пошла била рђавим путем и почела се одавати злу и поквареном животу. И о једнима и о другима друштво води очинску бригу, старајући се, да добру децу у добру одржи, а неваљалу да поправи па да иједну и другу изведе на пут. Међу садањим питомцима има деце готово из свијукрајева српскнх, па и српске деце из Аустро-У--гарске. То су деца оних Срба, које је сиротиња и невоља натерала да дођуу Србију и да овамо потраже рада и хлеба, па су умрли оставивши децу своју без икога и ичега CBjra. Кад се узме да, друштво ово броји једва око 300 чланова махом београђана, оида се ие може рећи да је уснех до сад постигнут незнатан. А што завод овај не може имати 150 питомаца, као поменути

Бр - 1Q - ЖЕНСКИ СВЕТ.

155