Женски свет

стакла, само градива морају бити потпуно чиста. Оловно стакло топи се истина лакше него дунко стакло, али никад не буде тако житко као ово; због тога немају од њега надувани иредмети никад тако оштре рогљеве као они од дупког стакла. Оловно сгакло брзо се и охлади. Али зато је то стакло каониједно безоловно стакло због његове мекоће и јаког преламања светлости згодно за глачање. Зато се нарочито много употребљује за сочивке на оптичким сиравама. Из оловног стакла праве се већином и стакла за сате. Финија се стакла за сате обрусе мало у средини и због тога се види на њима унутра удубљена концентрична облина, од прилике 12 милиметара у пречнику. Такова стакла за сате долазе у трговину под именом иатентстакла за сате. Оловпо стакло уиотребљује се и за тако звако иресовано стакло То стакло нема леиу иовршину, због тога се избегавају на предметима од њега веће, глатке површине, него се обично на спол>ашњој страни сцабде богатом орнаментацијом. У најновије доба нојавиле су се у производњи неке иоправке, које могу лако ироизвести потнуну револуцију у методама Фабрикације. Као што су наше читалице чуле граде се сада окна и плоче од стакла на тај начин, да се најпре надувају велики шунљи ваљци, који се после

секу и пресују. Поправке ове треба у будуће да одстраее нарочито посао дувања, који је за раденике исто тако трудан као и иездрав. Стакларски Фабрикапт Симоп у Манхајму наиме пронашао је по најновијим вестима један поступак, по ком се чврсто стакло ваља котурањем, да може да по стане тим равно и глатко, и то у свакој произвољној дужини и ширини. Тим начином добивено стакло је скроз једнакога састава и јако је, чврсто и бистро; површина му се сјаје као у најбољег сечеиог стакла. Главно је при том новом постунку употреба шупљих ваљака од метала особитога облика, који се могу изнутра ложити паром илп гасом. Ти ваљии ваде непосредно течно стакло из лонаца за топљење и растегну га у велике табле. Да стакло не заостаје на ваљцима, превучени су исти танким нокривачем од угљане прагаине, уља и воска. Помислимо ли, колико се јако већ сада стакло у таблама троши ( та оно се одкако се сазнале његове добре стране у погледу осветљења и ложења соба као и због његове елеганције употребљава већ и на обичним прозорима —) и сетимо ли се, колико )е до сада производња тога стакла наносиЛа штете снази и здрављу раденика, онда ћемо признати важност новога проналаска, који ће, надајмо се, врло умалити како продајну цену тако и производне трошкове.

Mитa Петровић.

Нашим суграђанима и добротворним женским задругама.

нашој вароши, као и у целој околини, влада већ од више месеца непрестано заразна болештина дџфтеритична вратобоља, која је већ многу и многу жртву уграбила међу нашом милом дечицом, те тако многу мајку у црно завила, многом родитељу покосила најлешне наде и оборила стубове уздања њиховог у будућност, у старим немоћним данима њиховим. Болест се ова још једнако шири, не само међу малом децом, него је снопала и већу децу, ученике и ученице, те је поморила доста деце већ и из највиших разреда основних школа, а овладала је и међу старијом децом која су

школу већ свршила, те већ и од велике помоћи била cboi’iim сада уцвељеним родитељима. Па смемо ли равнодушно гледати, да нам љута болезањ та и на даље дави подмладак наш, срећу и узданицу нашу? Смемо ли иустити тог душманина, да и даље тамани децу нашу, а да му се не одупремо, што силнијим оружјем; да избавимо и спасемо нејач своју, та то нам је човечанска дужност. Варошка наша власт чини своје у великој мери. Она шиље болнима своје лекаре, даје им бесплатно лекарије, стара се за обескужење стчнова, чува да се око мртваца не куие друга деца и т. д. Али то још није доста.

168

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 11.