Женски свет

свој културни задатак поведемо ближе цил»у, јер код нас се данас и у највишим друштвеним слојевима делом, речју и књигом ружи, нотискује и гони брат; место да се грле и иомажу, они се пљују и сатиру. ГГогледајте на наше страиачке прилике, па да се иренеразите од чуда и иокора; баците поглед на одношај наш с једнокрвном браћом Хрватима, па да очајавате; окрените се после на нрилике мзмеђу нас и Бугара, па нигде утехе ни наде за боље дане наше и њихове. Колико ту треба муке, колико културног напрезања, док се све данашње несугласице изгладе између нас Срба, па тек онда између нас и Хрвата и даље Бугара, као најближих сродника. Ову дужност ваља да врши у ирвој линији школа и штампа; ал она је канда то и разорила и начинила већи јаз у телу народном, него што је игда нре био. На женама је дакле да то све на боље окреиу. У данашњем покољењу тешко ће се то исправити; али за то треба радити, да се бар доцнији нараштаји више љубе и присвајају. На тој цели мора се одпопочети делати, ако желимо спаса и будућности ; а за тај позив подарила је природа највише уплива женској страни јер је у њиховим рукама кључ срца и душе детиње; оне својом успављајућом песмом, својим слатким тепањем дрегае језик човеку и уводе га у друштво својих најближњих; оне својом молитвом, својим иобожним примером отварају срце и душу детињу и приводе га ближе к Богу тс потискују тако душу човекову у вис виших идејала; оне својом при' оветком ; евојим наслађеним обичајима, које негују у кругу иородичном, толико раде за свест народносну, да иосле пе може ни друштво, ии књига ни време сасвим да збришу опе утиске, који су материпском љубављу урезани у срце и ду.шу

детињу. За то се и вели данас: дајте нам добрих матера, иа ћемо имати и добар нараштај, а дајте нам родод>убиве матере, па ћемо имати и родољубив нараштај. А родољубље се не огледа у лепим речма и китљастим Фразама о српству, или у спољним накитима народносног обележја, него у делу, а код матера поглавито на добро васгштаној деци и деци, која се уму одушевити, поносити и дичити оиим што је својствено нашем народу, која се уздижу оним што уздиже цео народ и која умеју љубити брата искрено, ценити и поштовати ближњега и онда ако се не служи нашим језиком и ако исповеда другу веру. Матере имају леи и свети задатак, узвишен позив; ако га врше ио божијем наређењу и народној потреби, биће од Бога благословене, од иарода благосиљане, од историје слављене. Наше матере из старијих векова, као што нам историја и песма народна казује, вршиде су свој свети иозив у овом духу, па нам је и народ био срећнији и виђенији, а тим путем ваља да иођу и дапашње наше матере, ако желе среће и напретка нашем иапаћеном и измученом пароду. Данашње прилике су теже и мучније иего што су игда биле за нас и наш иарод. па за то народ данас и упире очи на евоје матере више него игда до сад, за то се подижу данас и за њих виши иросветни заводи и брине се народ за њихову бољу сирему у овом светом позиву; а отуда се ми и иадамо, да ће наши нараштаји из руку данашњих и нотоњим матера бољи и напреднији бити. Што је данас међу нама овладала тако страиачка страст и толика поцепаност, узрок је с једне стране и та околност, што је данашње време затекло наше матере и иаше сеетре неснремне за те друштвене и народиоспе борбе.

ПЕСМА О БОЉЕМ СВЕТУ.

11Ј1 заносу, у свемиљу IflŽn Песнику ce крила далга Па је пев’о песму милу Fc Пун лепога идеала: [ Певао је свету неком

Код ког љубав само влада; Који незна, шта је мржља Шта су муке, бола, јада; Певао је ошптој срећи; 0 добру је само пев’о;

Бр. 12. ЖЕНСКИ СВЕТ.

179