Женски свет

Па пишта. Знам ја какве је врсте ваше задиркивање. Био је миличин одговор. Е добро. Видиш, и ја ее у овај мах слажем са твојим другарицама, и мислим као и оие: ко зна неће л и та споменица имати каква значаја у твом будућем животу. Чекај само настави видећи како* је Милица нетренимице зачуђено гледа, ;ја говорим са основом. Ова сиоменица сећа ме на неки сличан случај, који се десио у нагаој иородицп. Одиста? Уп.ита Милица озбиљно не скидајући очију са госнође Јеле. Да. да. И ако имате вол>у, ја ћу вам га и прииоведити. Заврши госпођа Јела. Хоћемо и молимо. Зачу се na мах као из једних уста, и пошто се све дохватиле носла, и сместиле око госпође Јеле, приповедала им је она ово : Осим мене, било је у нашој породини још неколико девојака. Већином смо биле еестре од тетке, готово све смо биле веселе парави. а мање више смо све свирале и певале. То је можда понајвише дало новода, да смо имали млого познаника, који су се у томе с нама слагали. Те тако се у иашем кругу врло лепо проводило. Понајвише смо се скунљали код удате нам сестре Стајићке. Између осталих младих -људи, који су с нама заједно код Стајићевих били свакидањи гости, био је проФесор Спајић. Био вам је то весељак да му је тешко иаћи пара. Где је требало шале и л а кр д иј е. б и о ј е о и и р в и ; к ад б и о нп о чео певати, раздрагао би и најтужније срце; а кад заевира, ua још коло, та није, иего мислиш е ће нога и нехотице сама заиграти. Једном речи, гдеје онбчо, тамо се друштво ире зоре није разилазило. Но осим младих људи, билојеунашем кругу и пеколико иородица, које су нам често долазиле. Једиа од таких. са којима смо ми, готово рећи свако веселш делили, била је нородица лечника Петровића. Са Пе тровићевима смо у тако лепом пријатељству живили, као да смо се рођакали. Није било дана, а да се писмо са Петро-

вићком еастајали; а ово је било тим лакше, што смо становали преко нута. Једном приликом, било је баш некако о св. Николи, а крсном имену нашег зета Стајића, дође нам у госте нека рођака. Како је она била млада и весела девојка, обрадовасмо јој се на сву меру, јер смо тај даи о ручку имали много гостију. Разуме се да смо позвали и Петровићеве. Но како су и они славили св. Пиколу, не могаху иам доћи; а да би се и тог дана, колико толико могли заједнички провеселити, удесисмо се тако, да те године о вечери будемо ми њихови, а на годину ако бог да здравља они наши гости. Пошто смо ми ручак весело провели, разиђоше се иред вече натпи гости, а на брзо иза тога, ириђемја преко Петровићки, јер је слала ио меие да ми пешто каже Била је то још млада, а врло весела жена, која ја с пама девојкама у сваку шалу нристајала, и уживала кад су joj гости весели. Чим ме је угледала, поче са мном уговарати, како и па који начин би паљало удесити да се то вече што веселије нроведе. Када сам је прилично задовољила, ушггаће ме она: Јеси ли прочитала какве је стихове проФесор Сиајић наиисао у споменицу вашој гошћи, госнођици Мари? - Нисам. Одговорпх јој ја. А не знам ни да их је написао. Ја сам са Спајићем била данас тек пеколико тренутака, и реко ми је само толико, да га код зета nainer извиним што не може дапас бити нага гост. Твој муж га је вели, ире позвао, иа мора ручати и вечерати код вас Но морам признати, да.сам радознала какве је стихове могао Спајић наиисати њој, и којим новодом ? Та они сс зпају тек из виђења. Рекох јој ја. На ово последње ти не умем одговорити, али ћу ти показати етиховс, јер је споменица та у мене. А од куд ти дође до ње? Питах је ја чудећи се њеним речма. Предао ми је Спајић, молећи ме да је до Довече иричувам, рзд је да исту данас о вечери да госиођици Мари, за коју је чуо, да ће бити иаша гошћа. Одговори ми она, и иружи ми епоменицу, у

ЖЕНСКИ GBET. Бр - 6-