Женски свет

Мислила сам већ да нећете ни доћи започе она и пружи му руку, а гараве јој образе обли угасито руменило. Изволите госиодине дода пошто је он по љуби у руку. Да ме познајете госнођице, не би у моју реч сумњали ирихвати он корачајући уз њу. Молим изволите понови она ну дећи га да уђе у врло лепу трапезарију. Он је замоли да она прво уђе, па онда се и он унути за њом. Но не мало се зачуди, кад впде, да јој оца и оиет нема. Она као да је погодила његов питајући похлед, те рече : Оца ће те за неко време још извинити; баш по ручку дође неки човек, са којим има врло важна посла, но надам се да ће брзо бити готов. Међутим рече стидљиво, ја готово волем што се тако десило, бар ћу с вама моћи још неколико речи говорити на само, а то је баш нужно. Изволите скинути горњу одећу, на. онда ћемо обоје сести за сто. И пошто је оп свој зимски капут обесио на вешач, а они обоје седоше започе она : - Пре свега господине, мој отац за ону кутију пе сме знати ништа рече она, склоии руке, па онда га опет иоче онако молећи гледати како је ваљда само она умела Ваша жеља је за мене светиња рече он и дубоко јој се поклони. Ја нећу бити тако дрзак дода по том да нитам шта је било у кутији; ал реците ми бар да лп је кутија учинила оно, што ја нисам могао ? Ах молим вас, Милош је осгао онај стари лакрдијаш. Знате ли нгга сам нашла у кутији? Шта? питао је Стојић радозиало. Замислите само, лутку. Лутку? Да, да. Лепу, врло леиу лутку. Милош је као што видите силом сметнуо с’ ума да је мени седамнајст година. Мени, мени да оп ношаље лутку. Тако се одавно нисмо видели, на је још могао да ме једи. А то му никад нећу опросгити.

А је ли у писму сиоменуо зашто вам је лутку послао? Та то баш и јесте оно. Ни речи. Превртала сам кугију, превртала сам и лутку, ал пе нађох ни цедуљице, а камо ли писма. То је доиста чудновато Како не. Ја сам мислила он ће у писму споменути оца; молиће га за опроштење, као што би најпосле и требало, ал ои ни речи. Дакле је Милош господина вашег оца увредио? Да. Најпосле ви стс његов пријатељ па рећи ћу вам све: „Било је то пре три године, када је мој отац позвао једном Милоша да нам дође у госте. Том приликом, рече му, како га је звао зато, што је дочуо, да се он једној девојци, коју вам не змем именовати, врло доиао, и како је намерае, да га њоме ожени. Пошто је иста девојка и лепа, и из огмене породице, а уједно и бсгата, надао се мој отац, да ће Милош без и једне речи на све пре стати, особито кад чује, како су девојчини родитељи вољни да венчање буде одма, дакле ире него што Милош са наукама буде готов, иа тек после да свршава што још за свршавање буде. Милош је на све пристао. Те тако се мој отац најозбиљннје уиусти у проводаџисање. Било ]е већ све удешено, ваљало је само да Милош, који је међу тим некуд морао отиутовати дође, те да девојку стварно испроси, и да се уједно одмах држи и прстен. Но Милош се па том иуту дуже задржао него што је сам мислио. Па како је то мом оцу било дуго чекати, иисао му је да се пожури, а уједно му је рекао да је ствар о његовој женидби већ као и евршена. Но место Милоша, дође оцу ппсмо од њега, у коме му се за сав труд око проводисања захва љује, али се вели, том девојком оженити пеможе, пошто је он заволео другу неку девојку те ће ту и узетп. Казмвао је да му је жао што се отац бадава трудио, и још пешто на то налик, и завршио је тим, како се пада да ћу јн све своје учинити те га са оцем измирити. Да се мој отац иза тога писма ужасно л>утио, и био због оне иородице из које је девојку за Ми-

14

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 1.