Женски свет

опет доћи, ја ћу рећи оцу, да сам вас позвала на црну каву. Вама све то што сам ја казала нзгледа чудновато, ал док дођете после подне, све ћу вам разјаснмти, молим вас само идите сад. Све то говорила је она врло брзо, ал у таком нагласку, да се Стојић и нехотице брзо дигао, пружио јој руку, обећао да ће јој кутију одма нослати, на онда наглим корацима изађе из собе. Тек кад је био на улици, поче о свему што-му се десило размишљати. Пре свега чудио се да му Мидош није игго више о својим рођацима говорио ; а још више га је љутило што му не спомену какву дивну сестру има. Та то му је требао на нрвом месту рећи Или га је леиотом њеном хтео изненадити? Но како било, он је тврдо наумио да га црвом приликом кад га нађе за то укоре. Таман је с тим бно готов, ua поче размишљати о том, због чега се Милошева сестра тако изненадила кад је чула да јој је он, Стојић, иоздрав донео? Чега ради ли ее плашила да јој отац што о томе не дозна? Шта ли, о чему ли хоће она на само оца свога да обавести? Но ма колико да се тако питао, нп на једно то иитање није могао наћи одговора. Но најжешће га је мучило, што у забуни не заиита ни како се зове кћи Јанковићева. У том и таком размишљању стиже пред гостионицу у којој је одсео. Баш се хтеде упутити у капију, кад опази Јанковићеву служавку, опу иету која му је врата отворила. Молим вас господине, послала ме је госпођнца м молила вас је врло леио да ми предате ону кутију, коју сте за њу донели. Ја сам непреетано за вама ишла и једва сам вас етигла ослови га она. Та ја сам госпођици обећао да ћу јој кутију одмах иослати, иа то би и учинио и да ви нисте за мном пошли рече јој Стојић. Да, да. Ал госпођица се бојала да онај кога ви са кугијом будете послали, не наиђе на нашег госнодина; а ја ћу јој већ умети све предати на само. Кад је тако а ви нођите за мном. И они се кренуше.

Како је име вашој госпођнци? иитао је Стојнћ служавку док јој је пружао обећану кутију. Босиљка. А знате ли ви где је ваш господин сада? Чини ми се да је казао госпођици како ће са свима званичпицима из варошке куће, ићи да честита градоначалнику нову годину. . Тако? Чини ли он то сваки пут? Не знам, ја сам тек од летос у њиховој кући. Још рече Стојићу како га је њена госпођица замолила да за цело дође на цриу каву, и пошто је он замолио да госиођицу своју љубазно иоздрави, узе доби вену кутију и изађе из собе. Стојпћу се од тог тренутка чинило као да су сахати њему у нркос епорије ишли. Док је ручао више je погледао на часовник који је према њему о зиду висио, него у јело које је трошио. А када га по ручку кечнер упига хоће ли црну каву, продера се на њега да пеће, јер је он већ позван па црну каву. Па онда, му и самом дође смешно, што је то келнеру рекао. Као да му је баш морао рећи зашто каву неће, и као да па иослетку неби могао поцнети и више кава. Премишљајући тако сети се да ће га време одиста брже нроћи, ако и каву попије, те зовпе келпера и наручи каву. Поиио је и каву, попушио је и две цигарете, превртаојеу нестриљењу и неколико новииа, ал никако да почпе што чптати. Чинило му се као да му иисмена на која му иодлед надне, заклањају пеке велике црне очи. Једва једном одкуца два сахата и он се упути Јанковићевима. Док се пењао уз ст нене, чинило му се као да иде пеким давнашњим позиаппцима; иа и опет је нешто застрепио, када је, ношто је притиспуо познато дугмепце, чуо, како звонце зајеча. Паде му на ум, да нре подне у забупи служавку за све оно што му је на пптања одговорнла пије ни чим наградио, те се машп шпага не би ли сад погрешку своју поправио. Но како се зачуди, кад му врата отвори баш сама Босиљка.

Gp- 1. ЖЕНСКИ СВЕТ

13