Женски свет

сиођица јој одма доћи, па опда се врата за њом затворише. Но тек што је она изашла, отворише се нека друга врата а на њима се указа леиа гарава девојчица. Спајић јој се и усмено нриказа, рукова се с њоме и понЈто му она ионуди место а и сама седе уз њега, опази ои како га њеие велике црне очи радознало гледају. Извините госпођице заноче он, не би ли њену родозналост што нре задо вољио гато вас узнемирујем, али ваш брат, а мој пријател> Милош, замолио ме је, да вам место н>ега честитам нову годпну, и да вам од itera донесем најискре нији поздрав. Милош? занита она зачуђено, а велике црне јој очи чисто још веће дођопЈе Милош вас је мени послао? Жао ме је што морам признати, да ме о вашој породица није 6ain ни мало обавештавао, те с тога и није вас сноменуо него Али молим вас господине приповедите ми све. упаде му опа у реч, а непрестано иогледа на врата, која су водила у предсобље. С’ драге вол>е - одговори јој оп, llpe неки дан вели док сам био у Бечу нашао сам се с Милшчем у нивари, па му пз разговора рекох, како ћу о све цима ићм кући, у Б. и да ћу о новој гоДчпи на дан два и у Н. понгго овде имам нешто носла. Тада ми он рече да у Н. има рођака. спомену ми име ваше иородице, односно вашег оца, и замоли ме да, вам место њега иоздравим данашњи дан. А више ништа вам није казао? питала је она радознало. Ништа госпођице - Баш са свим ништа? Ни речице. Т > ми је врло чудиовато јер о боже мој како само да почнем? и она поче кршити прсте, баш као оно дете кад је у великој неприлици. Дакле ми је Милош требао још нешто рећи? изусти он, и сад њега ноче р а д о з н а л о ст м у ч и т и. Ја, ја управо пе зпам како да вам кажем заиоче она гледајући непрестано

у своје нокте али све ми се чини, да вам је он морао још нешто рећи, само ви нећете да ми кажете. заврши и поче га стидљиво испод ока гледати. Стојића обузе неко чудновато осећање. Зажелио је да је у тај мах и врач и погађач не би ли умео бар иогодити ч*>ме би утолио жељу тог леиог и милог девојчета, које је уз њега седело. Верујте мн госнођице рече најзад ја сам рекао све што сам знао, и будите уверени да ми је од срца жао шго вас не могу задовољити како би ви желели. 0 боже мој, баш волем што сте ме саму затекли. Да је отац код куће, он, он би и она ноново ноче страшЈБиво погледати на врата Али господине, мислите се мало, можда ће вам насти на да вам је Милош још нешто споменуо. каззла је она готово молећн. ЗбиЈва! узвикну он радосно доиста ми је још нешто казао. Ал како сам само могао тако заборавити. 0 молим вас госпођнце немојте ми замерити. Не замерам, не замерам упаде му она у реч само молим вас говорите брзо док није отац дошао и она га и нехотице оберучке ухвати за руку, а њему је тоилина њених меких ручица тако годила, да је зажело да му тако буде докле га траје. Био сам већ на станици рече Стојић када ми приђе иеки дечко, иредаде ми неку кутију, и рече како га је Милош нослао да ми преда ту кутију и неку цедуљицу. Ја узмем кутију, развијем цедуљицу и нрочитам на њој само ове речи: „Молим те иредај овај мали ноклон мојој сестрици “ Још једном вас молим опростите ми, ал оно што нисам учинио сад, учинићу носле иодне Али ] а бих вас врло леио молила, будите тако добри, па ми иошљите ту кутију одмах. У кутији ће без сумње бити и какво писамце, а то треба да ирочитам еама Да, да, пре него што отац u дозна да вас је Милош нама нослао. Па онда, бих вас још нешто молила Немојте ми замерити, ал будите тако добри и оставите ме саму. Хтела би да о свему оца нрво на само обавестим, а иосле иодне, онда изволите

12

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 1