Женски свет

% немарног и слабог одзива о похађању скупштина јако отештава и спречава користан и успешан рад задруге ; те моли, да чланице у будуће ревносније у седнице долазе, те ће тим сво ју праву и истиниту љубав према задрузи и њеном наиретку иоказати. Ово је узето с признањем на знање. Извештај председнице о стању задружног забавишта, у комс засад има до 40 дечице, и од којих су 12, што месечпи принос због сиромаштва не илаћају. Узето је на знање с тим, да се једном детету бесплатно иохађање одка же ; ношто по мњењу више чланици дотични ро дитељи детињи нису тако сироти 7 да не би месечни улог давати могли, а на то место да се друго дете узме. Даље је изјавила гђа председница, да јој је више иноверних родитеља нудило своју де цу у српско забавиште, но она не хтеде нримати без одобрења скуиштине. Из више врдо важних узрока, а поглавито из тог, што би примањем иноверне деце попунили број деце у забавишту, те би тим спречили долазак српској деци, и одбили их у мађарско забавиште, скунштииа не прима другу децу осим само сриску.

Председница јавља, да је у задрузи било досад 33 чланице, но да је у последње време једна од најстаријих чланица Ј С. због нео нравданог навода изостала, тако је остало 32 чланице. Скупштина јако жали, што је стара чланпца Ј. U. из задруге иступила, тим више, што је она била увек врло ревносна и заузимљива у задружним нодухватима. 0 стању благајне бележимо ио гласу благајчиног извештаја ове бројеве: у штедионици има улога на књижице 2500 Фор., у ручној благајни 33 ф. 46 нов. укупно 2533 ®op. 46 новч. Ово је узела скупштина на повољно знање. Напослетку се повело питање, не би ли дорро било, да се у корист задружне благајне приреди забава, и то када и каква ? Скупиггина је по дужем договору у начелу решила, да се идућих месојеђа ириреди забава, и бира за то нарочити одбор из особа: Данице Поповић, Катарине Гавански, Милице Дебељачки, Даринке Ковачевић, Савете Соколовић, Данице Јовановић, Милеве Степанове, Фемке Влаховић, Персиде Петковић и Милице Богдановић, који ће се о свему даљем као што треба постарати. С. Ж.

ЗАБАВА.

НА НОВУ ГОДИНУ.

ПРИПОВЕТКА.

Шјјрвога дана год. 1882. пред подне, ходао је ио снеговитим улицама ваllpo-ши Н. неки млад човек. Корачајући, дуго је иогледао то на једну то на другу страну, док се најпосле не заустави пред једном лепом двокатницом, запита нешто неког дечка, који је баш из иоменуте двокатнице изашао, па онда се упути унутра. Пошто је ушао у капију опази на левој страни лене широке степенице, уснне се уз ове, и тада угледа пред собом нека иовисока врата. Хтеде их отворити, ал беху забрављена. Био је већ у намери да се врати, ал на мах опази са стране у некој округлој дрвеној илочици коштано дугменце, досети се због чега је ието ту, те га иритиште прстом. а у том истом тренутку зачу, како јаспо зајеча звонце. На брзо иза тога уклза се иред њим нека служлвка.

Је jih код куће господин Јанковић? упита је мљад човек. Није, одговори му она кратко. А могу ли говорити са госпођом? питао је он даље. Ми немамо госпође у кући. Наш господии има само једну кћер, и то је све друштво. рече му она. Па молим вас пријавите ме госпођици. Ево предајте јој моју иосетницу. и он извади из своје заниснице неку повећу посетницу на којој је било написано: „Милан Стојић медицинар“ и нредаде је служавци. Служавка узе пооетпицу, уђе у собу, и иошто се за пеколико тренутака вратила, замоли га да пође за. њом Прошли су иредсобље, па онда уђоше у неки врло укусно намештен салон. Служавка му понуди столицу, рече, да ће го

Вр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ.