Женски свет

Шта је институт? Кад би ову реч у друштву матера изуетили, видили би, како би се једне задовољно насмешиле, а друге би можда уздахнуле и завидиле би им Оие прве што се смеше, зацело су пли саме биле у институту, или су своје кћери тамо дале, дочим ове друге у својој машти иредстављају институт себи као неки рај, кога се оне нису удостојиле, на зато су и тако уздахнуле. А шта је то институт? То је завод , који је установљен за васиитање и обра зовање било женске било мугаке деце. А шта је школа? и тоје завод за васгштање и образовање деце. „Та идите молим вас а рећи ће млога што се у инетитуту учила, „где би била школа то исто што је институг, и иа иослетку ко је видио да у инсгитут иду мушкарци “. Е, ето видите баш по томе видим да сте у институту одраели, јер не знате шга је институт. Но ја ћу ноштована госнођо с Бами да наставим разговор о започетој теми, и за то молим, да ми нико не унада у реч. Институт је дакле завод, у коме се васнитавају и образују поверене питомице, а како и школа има тај исти задатак, и то исто ради, то је дакле институт школа. Од јавних школа се у томе разликује, што је институт већином својина приватних лица, којима је подарено право, да могу основати институт, а међу њима су млоги приватни заводи. Институти су обично ин тернати (где питомице у самом заводу станују). Бећ само та околност, шго су институти већином приватни заводи, довољпо би било познаваоцу школских нрилика или стручном човеку, да увиди, у колико је обичпа јавна школа, која у исту категорију спада у коју и институт, болш устапова од института, но матерама неће то тако лако упасти у очи, особито ако су већ унапред за њих заузете. Све шкоде морају бити по законском пронису основане, како јавне тако и приватне, те нрема томе неби јавне школе ни у чем напредније биле од ириватних; али кад се узме у обзир, да јавне школе стоје на промаји школског закона и надзора, да

се ту оштро пази на наставни нлан и на способност учитељску, што се у приватним школама не може тако извести због њиховога „рококо стила“, јер су то заостале установе из старијих времена на основу неких повластица или нротекција, те су према томе и на разном оспову изведене, свака са друкчијим бројем разреда и друкчијим наставним иланом. У опште је њина установа тако разнолика да ту изједначити не може пико. ту би почетак реда било њихово брисање. Исто то ћемо видити код института. Ту вам има института са 6 са 8 и 10 разреда, и кад би могли они би ваљда створили и 20 разреда, само да се што боље усаврше питомице у „фином ионашању и и „feine Lebensart/, а родитељима како било, нека им џеиови зло страдају, то не чиии ништа, па за бога, у свачем важи оно „што ie скупо то је фино“. Па дозволите ми поштована госнођо, да она иитомица, која је била у институту са 6 разреда, тек не може бити тако образована као она, којаје била у оном са 8 или 10 разреда. Јед’те, ви оеећате ту иронију, ua се само отмеио“ смешите? Е видите, и то је „eine feine Lebenssitte‘% то морам признати, да ја то већ не бих умео, бадава, ви институткиње умете баш у свакој ирилици себе да савладате Овде код нас видите не могу да се ти дуготрајни институти одомаће, јер наш школски закон не нозна е школу за женске која би трајала 10 година, а што не познаје, томе и смета, те не може наиредовати, због тога ћете и наћи овде код иас у Угарској тако мало института. Из прошлог извештаја министра просвете на вешћу вам ове речи које се на те институте односе: „Ово су (т. ј ти заводи) понајвише калуђеричке школе од старог склопа, удешене према страном образцу, и унраво су народне гаколе са 8 —lO разреда, или као што их њихови издржаваоцн зову „заводи за више васпитање девојака“. Бзихов број иолагано опада, у гбдини 1889. било јеу Угарској још само 8 таких „виших“ завода и . Држим да ћеге из овога увидити оно што сам напред рекао, о старннском скло

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 1