Женски свет

па не осврћући се више за њом отрча даље. „Јело, Јело“ зајеца сад дете из гласа. „Ево ме чедо моје, ево ме“ одазвајој се благ глас старе јој дадиље, која се баш некако ту близу нађе. Ч А што ми плачеш?“ дода бришући јој сузе. „Донела сам мами цвећа, ал мама не воле цвеће; хтела сам да дам цвеће Милану, ал онда се мама на мене расрдила. iia и цица се срди наммена,е а , казивало је дете иепрестано јецајући. „Па дај ти цвеће мени,“ рече јој Јела милујући је. ,„Ја волим цвеће „Ходи,“ дода, узевши је на руке, >дај цвеће, иа ћемо плести од љега венац“. „Аха знам, знам, па ћемо га опет носити оној другој мами, што чак тамо далеко иод травом сиава“ упаде јој деге у реч кличући од радости. Но кад виде, како сс Јели, низ образе скрунише две крупне сузе, унита готово устрашено: »Јело, хоће ли се и она мама срдити на мене, што ћу јој дати цвећа? 1 „Неће снаго моја, неће; опа ће се радовати. “ одврати јој Јела, а суза јој сузу стиже, „Па зашто ти онда илачеш ?“ уиита је дете зачуђено. „Зато што је она мама отишла од нас“. Јога јој нешто хтеде рећи, ал у тај мах опази госпођу, која је дошла по њу да јој иомогне унети колевку, те брзо убриса сузе, и упути се за госнођом не спуштајући с руке малу девојчицу, која јој беше своје меке беле ручице око врата обавила. А када је после неког времена седела уз постељу, на којој је њена мала девојчица снавала, разне јој се миели врзаху но глави: У кући трговца Јована Петровића пребива она још од оног дана, када се мала Невеиа родила. Како ли весели беху OНИ ДНIIИ ’ У којима је Невена свста угле Дала. Но Невеииној мајци, а њеној доброј Н)спођи, којује она неизмерно ноштовала н волела, не би суђено да своје дете сама однегује. Још Невеиа ни ногом не п °ђ е ’ аЉ У Ј ади У однеше тамо далеко, где ке доиире ни радост ни јад, тамо, где се вечни сан борави.

На годину и но иза тога, када јој је госиодар једном дошао с пута, рече јој да се жени, и да ће јој кроз пеколико дана еа свим у тишини довести нову госпођу. Молно је да и ову госиођу слуша и поштује као и ону, којује Бог по жељи својо] себи одазвао, и нреклињао је, да Невену исто тако пази п негује, као што }е то и до сада чинила. Невени је она. и сада била опо што је и у први мах, па и госпођу ову слушала је као и ону ирву; али је ни близу није могла онако волети, као Невепину матер. Узрок томе био је ионајвише тај што је госпођа Дара била према невепи сурова. Није Јела од ње ишчекивала, да она Невену обасииа опом љубави, коју дете у рођепе матере ужива; ал није мислила ни да ће с њоме тако сасвим туђински ностунати. Па и опет се надала, да ће бити мало нежнија кад сама мајком постане. Но како ли се иреварила. Тек тада је Дара сву пажњу обраћала само своме рођеном детету; иа и оно мало осећања, што је још било у њеиом срцу за Невену, стоиило се у осећање оно, којим је свог синчића обасииала. Шта више по кад и кад јој беше криво кад јој је муж Невеиу миловао и мазио ; чннило јој се као да је тим њеном детету по нешто од његове очинске љубави отето. А да је он и Невеии исто оно, што и њеном сину, то ил није могла, ил баш није хтела да појми. Но нонајвише је Јелу болело, што је морала гледати кад би госпођа Дара Невену за најмању погрешку озбиљно и строго казиила, као што се казне деца, која су куд и камо старија од Невене. По некад се чак усудила да јој то и иребаци. но тада би јој госиођа Дара натозбиљиије говорила, како опа- Невену баш с тога тако строго ва сиитава, што је воли, и што јој добра жели Када; већ ни на тај начин својој девојчици није могла помоћи, ночела се јадати оцу Невеиииом. Но овај би }ој сваком таком ириликом соворио, како он оштрим оком ирати сваки постуиак своје и како се досад још никад пије уверио, да сс она, ма само и најмање, о своју материнску дужност огрешила. Што је Јела доказивала, да је госпођа Дара

44

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 4