Женски свет

опружене ијш малко увијене, само у стомаку и у цреву; за тим ново-рођене трихине у цреву, али их мало по том видимо, како се скитају овде-онде по месу, и нај после наћи ћемо насељенике у њиховој ћелији. У сваке трихине има нредњи заоштрљеи крај, на ком су уста, и стражњи зарубљен део, на комјезадњи отвор; између та два отвора повлачи се једњак и црево. - Женка је од ирилике 1 l / 2 линије дуга, и можеш јој састраг смотрити бешичицу са 60 до 80 округластих јаја Та се бешичица иродужује ирема глави у дугачку цев, у којој стоје младе трихине, кад измиле из јаја, на кроз сполни отвор не далеко од главе излазе као живи црвићи на поље. Колико женка може да живи и докле да роди, не може се поузда,но рећи, али то ипак траје бар 4 до 5 недеља. - Мужак је од ирилике тек нола толико дугачак, као женка и има састраг два извишења, као два заклопца. Унутри му је семе. Новорођене, без рода трихине можеш распознати истом, кад их јако увећаш, иа ти онда изгледају као изванредно фини црвићи, као кончић. То су оне животињице, које најпре иробуше црево, на се провлаче кроз ћелијско ткање по трбушној и грудној дупљи, пробију се у мишиће, не би л’ нашле места, где да се учауре. Трихине лугалице расту, док нутују но месу, које немилице конабе, и гек ће се онда скрасити, кад се учахуре, За мало недеља нарасту те трихине јако, али како немају сполних органа, дабогме да се и не множе. Учахурена трихина веле да ио читаве десетине година живи у својој чахури, а овамо јој родитељи поцркају одмах иосле неколико (6 8) недеља. Да трихине човеку досађују и да су му онасне, то се не може побити. Али то тек онда, кад их је врло много у цреву и у мишићима. Дабогме, треба и то знати, да је доста нојеети неколико залогаја свињетине с трихином, па да се толико мушких и женских трихина у цреву развију, да за неколико дана могу милијунима тих малих месождера у наше мишиће разаелати. Што више дакле таког меса једемо, уопће што више трихина доспе у наше

цреВо, па што се оне ту дуже врзу и већма умноже, у толико ће, да како, бити досадније и опасније. Од болује стомак, црево и мишићи. Каки су нојави ири тој болести не може се читаоцу даље тумачити већ с тога, што неук обично по једној појави суди, па ако му се учини, да ју је опазио на свом телу, онда мисли, да га је цела та болест снашла. А шта би вредило о знацима говоритн, кад трихини и онако нема лека. Рецимо дакле боље коју о томе, како да се човек сачив а од те беде. Свињетина је баш лена храна, па за то не можемо изрећи као најглавније иравило: не једи ништа од свиње. Тако не, једимо то месо, ал нека је тако зготовље но, да нам не може трихина шкодити , па ма да их је у месу колико. А да се свињ.тина (Gotlettes, Frankfurter-, Rost- und Bratwurste, Wurstfleich) ваљано зготове, треба je добро скувати, испећи или иснржити. Јер кад та топлота дуже подржи, онда трихине сасвим угину. п Р есне свињетине никад не једи, па ни полу пресног, као што је често у шункама, кад се брзо осуше, у рђаво надимљеним сувим и у „CervelaC-кобасицама, па онда у слабо насољеном и у иола куваном месу за кобасице. Већ ако не можеш прегорети (т. ј. ако шунку или суво месо нећеш да добро укуваш или иснечеш), а ти гледај, те то микроскопом испитај. или се постарај, нек ти ко други уради. Новији покушаји показали су, да трихине угину, кад месо стоји нодуже у саламури и кад га 24 сата дршимо на врелом диму (ал не ио три дана на хладном), а изгледа, као да то бива и у кобасици, кад је на хладном надимиш, па је онда дуже сачуваш. Како су трихине још од 1830. год. и Бог зна још од кад познате, онда може и то бити, да је и те болести од ње било још и пре, и да су је лекари баш доста пута држали за тифус и т. д. па су је тако и лечили. Као што је познато, показао је проФесор Вирхов, да грихине, као беланчевасте животињице, угину, кад се загреју до врења, јер онда се беланце мора згрушати, те да свињетина по томе не може

Бр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ.