Женски свет

ЗАБАВА.

САЊАРИЈА.

СУСЕДКА.

f[ °тај н ° смо завсрени да?)Милче, ја и ти. А свадба нам би he скоро, То ве!) знају сви? Ти hem бити моја л>уба, А ја војно тво ј • ЈКивиКемо као у рају Мили боже мој !

Пела Црква 1892.

i- fWf S I )e I,екoЈ|llКo годпп а , упозшш сс rЈ Ј пекпм срећпим случајем са једиим -, ; чувеним пемачким ки.ижевнмком. рА* Човек тај био је до крајпости доW броћудан па и онет озбпљан, а сва ког књижевника почетника иреду сретао бп врло љубазно, улевајући му наде на лепшу будућност. На тај начип је млоге почетнике окуражпо, те тако и мене. Мало но мало па сам дотерао дотле, да сам га једпом замолио да ми каже свој еуд о мојим првпм кљижевним покушајима, који су се састојали из иеколико песама и повела. Нећ па неколико дана иза тога уиутио сам се љему. иосећи у пшагу неку своју иовелу. Дошавши до врата зазвоним, а иа брзо но томе одведе ме љегова слу жавка у салои, где ме је он дочекао. llо што ме је врло љубазно ноздравио, иружи ми руку п одведе ме у евоју радионицу. Беше се доброћудно насмејао, када му ја, iioiiiTo смо сели, иоказах свој рукоипс, молећи га да ми о истом свој суд изрече. Он узе иревртати листове. „Ја ћу врло радо прегледати ваш рад ал за то ми морате дати временаД рече врло љубазно, па онда се диже и остави мој рукопис у једно чекмеже свог ииса* ћег стола.

Једва дупта у два тела, Дикр, ти и ја; Јћубићсмо с’ док на пебу Јарко суице сја И јопг нешто љубићемо, Нека и то знаш, Српско име, своју веру, Дичии народ наш! А ти Милче можда о том Иишт’ и не мислиш? Авај моја луда песмо ћуд се заносиш?

Устреба ли к-ад год жртве, Ilali’ Ке спремне нас* Нек потече крвца наша За народни спас! Нек се диви светлом делу Н сам душман клет .... Али јаој, куд заиђох, Та то вели свет

Љубиша М. Чаковац.

Ја му се од срца захвалих, ал морам признати да сам био врло збуњен. „Ви иишете, као што сам чуо иеки повећи роман на којм 11. ове повиее тако жудно чекају! 0 како ли то мора лено бити кад предаје ко евој свршени посао не зато што је молио, већ што је био умољен. Ја то зацело викад пећу дочекати. а „Будите само истрајни и вредни. Да, да, истрајни n вредпи. А не клоните!“ „Та ја имам куражи а и истрајности, ал то је још све мало. Ја сам уверен да сте ви кад сте били у мојим годинама, већ увелико етекли били лепа имена.“ Песник се мало насмеја иа оеда се замисли. „Можда сам се ја више трудио него впД рече он „можда сам био вреднији од вас.“ „Вреднији ! А зар се може по цео дап писати? Ја радим но два и три часа дпе впо, зар се може још више радити ?! u Оп климпеглавом озбиљно, врло озбиљно. „Видите“ рече по томе „и сам сам у вашим годинама исто тако чииио. II ја сам мислио да сам врло много радио кад сам три часа провео у поелу“ o ii застаде; у собу уђе његова госиођа водећи за руку своју ћерчицу. Обе

142

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 9