Женски свет

седим, иије Српкиња но крви, на ипак је она ретка Срнкиља, не за то, што се за Србина удала, већ за то, што.је сав живот свој ноеветила Српству, неуморно радећи за паиредак љегов и будућност. Она ие живи у нашим лепим крајевима, већ у магловитој земљи једној, но она ни у далекој туђини не ирестаје мислити о нама, не нрестаје иисати и радити за нас. Њено срце и тамо куца с нашим срцима; онаје бол.а и заслужнија Српкиња, него многе и многе Српкиње, одњихане на криоцима српеких мајки, уиућивапе саветима српских отаца. Та јединствена жеиа и Срикиња, о којој сам рад да Вам ироговорим пеколико речи на данашњем састанку, то је госпођа Елодија Л. Мијатови(lка . супруга нашег уваженог научника Чедомиља Мијатовића. Ја Вам не мислим цртати цео њен живот све и када бих га боље познавао, него. што га иознајем, ја бих се устручавао, да Вам набрајем сва дела и све ирилике из тога — 1 без сумње врло интересантна и зиачајна живота. Но и ако је тема моме данашњем предавању нарочито рад госпође Ммјатовићке, у колико је у свези еа Српством, не могу, а да Вам не напоменем њено ирво дело, дело пуно племенитости, којим она стуна пред иегорију. Госнођа се Мијатовићка родила у Енглеској, али је младост евоју провела у Бостону, у Северној Америци. Тамо се опа задахиула идеама Емерсоиовим, и иред сам рат између Севера и Југа, дружила се са сенатором Чарлсом Сумнером, Виљемом ЈХојд Гарисоном, Венделом Филипсом, Др. Бауднчем, Тодором Паркером и осталим вођама „аболициоииста и , који су ра дили на ослобођењу робова. Крећући се у тако одличном друштву просвећене Америке, а од природе већ обдарена сјајпим духом п племенитим срцем, гсспођа је Мијатовићка иочела свој књижевни рад, помажући иером рад својих одличних иријатеља пз круга „аболиционис г га и , и превађајући за американске Фељтоне белетристичке ствари са шианског и пемачког. Она је тада (1859. —1862.) иевала песме и нисала приповетке по најугледнијим либералнпм листовима и часописима Амерпке,

и све је те песме и нрииоветке задахнула великом, човечанском идејом: идејом ослобођења робова. У то је доба штамиала једну свеску својих песама, које су нашле топла одзива у срцима свију Американаца, даље роман „Aimee, а story of а ]ife“, у коме војује за умереност, а против нијанства. Издала је збирку краћих прича у књизи : „Сопfessions aud consequences“, даље „Carine Steinburgh 14 , опет једну новелу, којом војује за умереиост, и на иослетку божићњу иричу „Votces of the Miletve 14 , за коју јој је написао врло красно писмо потоњи „poeta laureatus“, песник апотеозе Црногорцима, славни АлФред Тенисн, чијој се усномени госпођа Елодија Мијатовићка одужила, сневавши му у „Eastern and Western Review u -y „In memoriam“, дивну иосмртпу песму, песму нуну човечанских осећаја и патриотског бола. Овај сам рад госпође Мијатовићке у Америци навео само за то, да се види, како је њено бављење у Америци било пресудно на цео њен будући рад и живот; како је оио накаламило на њен дух и образовање врлину заузимања за ослобођење робова врлину, са којом се она 1863. вратила у Европу да се и у Евроии, онет пером, бори и ради за ослобођење петстолетиих робова на југо-истоку Европе 1863. годипе био је наш Чедомиљ Мијатовић у Немачкој, у Лајпцигу. Тамошњи га је чувени књижар Брокхауз замолио, да му напише за „Gonversatious-Lexikon u чланак један о кнезу Александру Кара ђорђевићу, и иосле тога га нозове једаред к себи на соаре, на коме је било много одличних гостију, па међу њима и Епглескиња Елодија Лотн (Elodie Lawton), Ту се они ирви иут видели, њихови се сродни дуси одмах разумеш и мм видимо, где 22. марта 1864. етоје нрчзд олтаром : Елодија Лотн и Чедомил, Мијатовић. Можда још никада нису иред олтаром божјим сгојала така два сродпа духа, као 22. марта 1864., за то се ваљада ии у једноме браку тако не огледа ирава, блажена срећа брачна, као у браку Чедомиља и Елодије Мијатовић. Њихови се темпераменти, истииа, раз-

146

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 10