Женски свет

О ЛОЖЕЊУ.

нашим крајевима као да већ немамо више четири годишња времеиа. Пролеће је онда кад му време није, лето је ладно, да се мора човек кадкад баш зимски утоплити. Још нам је јесеп увек прилична, а кадкад бага и лепа; Једина зима, она нам је верна, оиа нам долази пе само тачпо на време, пего пам откида и од других доба годишњих поприлично, тако, да нас оиа читаво по године не оставља. Зима је за кућу нрава изелица. Она поједе сву летину и оида, кад је толика, колико јој је одређено; а кад једугачка, као што је сад код нас уобичајила, онда је ирава незгода за кућу. Највећа је брига зими за домаћицу иећ и огрев. Па ако имамо иред очима једину ту цељ, да се огрејемо, ондаје још у нечем лакши посао, али ако пазимо и на то, како ћемо се грејати, а да то буде и но здравље најпоспешније, онда јепосао млого тежи. У нашим крајевима је уобичајен огрев, слама, дрво и угаљ. По селима има наш иарод још оие земљане пећи за сламу, која се далеко пружила у собу, и која добар део собе занрема. Кад настане зима онда се она ујутру рано наложи, и после пред вече. Јутрашње ложење одржава топлоту у соби преко даи, а вечерње ложење иреко ноћ. Пећи ове се ложе с поља, и над њима је отворен димњак. Оне одржавају прилично једнаку топлоту нреко целог дана у соби, и то им је врлина, али кад сс узме у обзир, да се у њима нече хлеб, и све што је за пециво, и да је за то треба увек здраво укадити, онда се види, да у таквој соби бива топлота врло често нееносна. Као и све друге пећи, што се с поља ложе, нема ни ова никаква удела при ветрењу собе, те јој је то још понајглавнија мана. Пећи, које се с дрви ложе, има, бар код пас уобичајених, двојаких: гвоздених п од кал,ева. Обе се ложе или с ноља или нзнутра. Гвоздене иећи су незгодне с тога> што су прекомерио вреле, док у њи-

ма ватра букти, а с места се изладе чим се ватра угаси. У собама где је гвоздена иећ иема другог, или је у њојзи врућина да се мора иа ноље бегати, или зима да се мора огрнути. Из овог већ довољно излази како су оне иенрактичне за грејање собе, где је главна ствар одржати ио могућству једнаку топлоту у соби. Сад, кад се још така, гвоздена пећ с поља ложи, па ни собу не ветри онда је баш штета оних дрва, која погору. Да добро удешене нећи могу собу да неирестано встре, можемо се лако уверити Отворимо зими врата од које загрејане собе, која излазе у ходник или авлију, и метимо занаљену свећу доле, видећемо, да нламен лиже унутра, а ноге ће иам зеисти. Ладан ваздух с ноља улази доле у собу. Дигнимо свећу горе, пламен ће лизати на поље, а ми ћемо осетити да је тамо топло. Тоили ваздух излази горе из собе на иоље. У иећи кад се ваздух загреје он се нење горе и иде у димњак, а на његово место долази ладнији ваздух гта врата од иећи. Куда су та врата окренута, одаиде он долази. Ако су окренута у собу, ваздух из собе иде у иећ, ако су у авлију, онда из авлије ваздух иде у нећ. Кад из собе уђе ваздух у иећ, онда би га у соби остало мање, по ту празнину одмах иопуни онај ваздух с поља, који улази и кроз затворене ирозоре и врата па и кроз сам зид. И то тако бива све докле год у пећи горе, ако су врата од иећи у соби, ако се иећ дакле изнутра ложи. Ваздух у соби се непрестано мења, соба се ветри и код затворених прозора и врата. То је врлииа оних пећи које се изнутра ложе. Као што је споменуто, гвоздене су пећи вреле док у њима горе, и соба је ирегрејана, тако да нам топлота удари у главу, а кад престаее у пећи ватра, онда је’ ладно у таквој соби. Да би се топлота дуже одржала, нраве се иећи од калшва које се с дрви ложе. И тонисуништа друго него земљане пећи, као и оне за сламу, само што су многе мање и могу изнутра

148

ЖЕНОКИ СВЕТ. ' Вр. 10.