Женски свет

спаваћу собу или ca собу где се живи, у колико већма греше они, који угљем ложе евоје обичне гвоздене или пећи од каљева угљем, велећи да имају добар „цуг. а Ти уираво неразмишљено и лакомислено из лажу свој живот опасности. Зар се једанпут може читати у новинама. да, се по чнтава нородица преко ноћ од тога отровнога гаса угуши, који излази из угља, кад се овај rpeje. Но можда јеФтиноћа мами евет, да оставља своје старе иећи, и да набавља ове за ложење с угљем. Ко има таку иећ* могао је искусити, да га ложење угљсм скоро толико исто стаје као и ложење с дрви, да ту дакле нема никакве уштеде. Млоге домаћице имају ту пезгоду, ла пмају н. нр две собе за живљење, а само је у једној пећ, па ону другу морају тако да греју, што држе отворена врата измеfyy те две собе. Но тако не могу постићи пнкада цељ, јер се она соба у којој је пећ прегреје, а она друга остаје ладна. Отворена врата нису довољна за кружење тоилог и ладног ваздуха, то кружење могу да изведу млого мањи отвори, но што су врата, само кад су намештени као што треба. Вал>а ту у зиду који је између те две собе наиравпти рупе, једггу близу ua

тоса, а другу горе близу таванице, онда ћемо имати две загрејане собе. Угрејани ваздух ће из ове собе где је иећ кроз горњу руну етрујати у ладну собу, а оданде ће онај ладан ваздух кроз дољну рупу етрујати у топлу собу и ту се за гревати. Ово не могу да учине отворена врата између те две собе, шта више ово бива и без отворених врата, њих можемо слободно затворити, или на тај начин можемо грејати и онаке две собе које су једно до друго са једном пећи, између ко јих пи нема врата. Као што је нанред већ речеио, велика незгода садашњих пећи је та, што не могу да загреју онај ваздух на натосу, те ма да је соба како угрејана, иоге иам зебу. С тога је добро, особито за етарије .људе и за малу децу кад у соби има нодијум, а то је узвишено место. Подијум се обично крај прозора меће, а добро је и кад се ноге метну на шамлу, јер онда нису више у оној ладноћи. Ш а још и више начина ложења, као загрејаним ваздухом, иаром, и т. д. али се у нашим крајевима то врло ретко уиотребљује, а ми смо овде хтели само о оном ложењу да говоримо, што овде у нашим крајевима можемо наићи. jla —.

ПЛАЧ ДЕЧЈИ.

васиитачком раду има тушта поједипости. које у скупу чине цели васнитавања. Као што су различите потребе човечје у животу, и као што су различите силе и способпости појединих људи, псто су тако разлнчити и поједини моментп васпитавања. Васиитање се дакле у свој својој потнупости само ваљапим употребл.ивањем свију могућих ирилика васпитавања може постизавати. Од силпих момеиата васиитавања, без сваке је сумгве један и илач дечји. Као у свакој иоједипој прилици васнитавања, исто тако и у прилпцп кад дете нлаче, родитсљ ваља да је сам собом на чисто, шта ту сме, шта не сме чииити ; само тако може целп свога рада иотпупо постизавати. Зеа

се, да родитељи из љубави нрема својој деци несу и не могу бити равнодушии, кад она плачу; али, као што опи ту еесу равнодушии, исто тако ваља и да знају, шта им ту чинити треба. Васгштни рад, који неје руковођен рачуном, дубоким схваћањем и разумевањем, само се настрано и гитетно може обављати. Обично се држи, да је ту за децу до ста учињеио, ако се она само утишају. По, ко иолс што уме мислити, и без да му се рече, увиђа, да неје главно да и,ете ућути, иего је главно, да се оно ућуткивањем васиита. Кад се гледи само на то, да се дете умири, онда се чине и морају чинити сваковрсне педагошке погрешке. У пајвише случајева неје тешко детету сузе

150

ЖЕНСКИ СВЕТ. Ер. 10.