Женски свет

и казује нам, да свака ствар мора лропасги. Стабла без лишћа, рекао би да су костури. Трава увенула а ветрељаче, лупајући са крилима, као да хоће да ре"ку имамо да самел>емо много шенице и кукуруза. ... Ал све је то мопотоно. 11a монотоно је било и живљење наше ластавице, која се удала по очиној вољи за ластавца са звопика. Није могла заборавити своје мило шеврљугче. Са зво ника гледала је често у долипе, по којима је с њиме скакутала и невала. Нема више љубави, нема несме шеврљугине, нема милости његове. . . Дође доба да се тице селе. Ал јадна невина ластавица не могаше поћи. Неки бездушни ловац ранио је у крило. Муж је чекао на њу неколико дана, у нади, да ће оздра вити. И она преболи, али беше тако слаба, да се није могла кренути на пут. Мужје иоздрави растаде се с њоме на оде. Кукавна ластавица оетаде сама у свом високом стапу, остављена од свију. Јадно и слабо животарила је још неко време. Под облачпим јесењим нобом летела би око цркве, слетала би и. иа гробљС а

гробар би гледећије номишљао: несретиа лаегавице нећеш за дуго. И ногодио је. Једног дана у новембру, од пусте глади и етудени умирала је јадна ластавица Тада нрибра сву енагу и од лете џбуиу који јој је био тако мио, и чију усномену је тако верно очувала. Ту нод боровим грањем заборавн на све болове, на мужевљу себичност, на све, а сећаше се само лених иролетњих дана, у којима јој je шеврљугче невало о љубави. У тим слатким мислима иодви главу под крило и издахну. Мало после дође шеврљугче, које је сна толико љубила. Мислећи да је ласта* вица одселила, пође за њом у далеке крајеве, на обалу реке Нила, на развалине сгарих палата. Но не нашавши је тамо враћало се је, да ју нотражи оиет на западу. Кад прође зима, кад се лед отопи на топломе сунцу, када се тице вратише еатраг, нађе стари ластавац под џбуном мртво шеврљугче крај мртве јадне мале ластавице. Гледао их је ганут. , . Сетио се је онога дана када му је шелрљугче оне тужне мелодије извијало

Превео Ник. Суботић.

ЧИТУЉА.

f Хаџи Павле пл. Гиђички од Шкрибе шћа, унекојио се 21. окт. о. г. у евојрј bB. г. у Горици у Крајњској. Беше у млађе доба учи• тељ покојном српском банатским спајији Наки, који је но његову савету основао фонд за књижевне цели и предао „Матици Српској" у то име 5000 Фор. Овај је фонд порастао до сад на више од 20 000 ф и знатно нотпомаже наш књижеван рад. Покојник је у последње свејс старе дане млого путовао по страним и далеким зем љама, и у нуту га, ето, и смрт снашла. Он је новчано помагао нашу певачицу’ гђицу Султану Цијукову. Лака му била туђа земља! f Точа Ланикијевић учитељ сегедински и перовођа тамошње добротворне задруге Српки ња преминуо је 27 ок обра о г. у својој 79. години лшвота. Служио је као учител. 43 године, па и у својим дубоким годинама одушевл.а вао се за оппгге народне ствари и вршио је перовођску дужност у жен. задрузи 18. година. Нека му је вечан спомен међу нама. t Ђурица Оберкнежевић добро и паметно дете, првенче нашег вал>аног проФесора гимна зијског Филипа Оберкнежевића уграбила несрет на вратобоља и однела i 3 реда живих. Нека приме родитељи наше саучешће у големом гу-

битку, а покојнику нека даде преблаги творац рајско насеље! f Еузман Дракулић ц и кр иуковник у миру, преминуо је овде 10. о г у евојој 76. години живота. Беше добар Србин, вал>ан отац и веран син своје православие вере. Служио је државу и краља пуних 49. годипа. Лака му црна земл>а била! 1 11. Чп јковски највећи руеки компониста овога века, прСминуо је у очи Митрова дне о. г. у Петрограду у својој 54. г. од колсре. Њега жали еав руски народ.

ПОЗИВ.

НА ВЕЧЕРЊУ ЗАБАВУ С ИГРАНКОМ.

коју прирсђује Добротворна Задр, Српкиња Новосаткиња па даи 13. (25.) новембра 181) . У ДВОРАНИ КОД „ЈЕЛИСАБЕТЕ“ а у норист cboivi оонду. улазна цена од оеобе 1 Форинта а. вр. почетак равне у 7 и по чаеова у вече.

176

Српска Манастирска Штампарија у Новом Саду

ЖЕНОЕИ СВЕТ. Вр. 11.