Женски свет

помаже развитак вегетације, која болест изазива. Па кад већ има болести од назеба, то онда ваља увек пазити, да се у нокушајима ради очвршћиваља никад тако далеко не иде, да се тиме болест изазове, јер опда та болест не само шго je већ uo себи невоља, него оиа поруши и сав онај досадашњи успех у очвршћивању. С тога ваља имати ова иравила на уму: 1. Што је дете старије, тиме је подесније да очврсне; мала деца у оиште не могу очврснути. 2. Најзгодније време за очвршћивање је лето, иа онда јесен, мање је згодно пролеће, а најмање зима. 0 првој тачци немамо млого да говоримо, јер ваљаност њену сви У шеедесетим годинама ирошлога столећа бмла је у иеким круговима читава манија за очвршћивањем; поворођену децу су трнали у ладну воду, али хрђав усиех је учииио, те су брзо то оставили Умирање деце достиже дваиут у годипи највећи степен свој, и то неједнаке внсине: једанпут лети, где силна деца од иролива пропадну, а други иут зими, кад умиру поглавито од катара и запалења дисаћих прибора. Лети умиру, особито у великим варошима, обично више деца си ромашних људи, а зими није тако, ту се дешава да деца из бољих кућа више иодлежу. Обично се каже, гато су разњежена. Али ја врло сумњам, да је тиме баш нрави узрок погођен. Нросте жене обично кажу: „Децу и мале ћуриће ваља топло држати и . Ја нисам ни у Берлину ни у Бечу, нити у Алнима нашао, да би сиромашни људи били вољни, да евоју малу децу очвршћивају. Они греју своје собице добро, а где је мало огрева, ту се онда деца што боље ушушкавају. Ако већ морају мало дете на јаку зиму да изнесу, то је онда оно тако уиет љано, да би каква госиа се бојала, да се дете неће угушити. Погледајмо само, како ће иста госиа своје дете наместити, кад се оно „на леиом зимском дану“ напоље износи. И оно ће бити у телу добро утоиљено, али ће лице бити покривеио танким велом, та треба за Бога да се де-

тиње лице види, и оно треба да има свежа ваздуха. Свежа ваздуха! То је баш оно, што дете сме тај ладан ваздух тек удисати пошто се малко загрејао. А тај се кроз онај танки вео неће ни близу онако загрејати, као код оног сиромашног детета, чије је лице у крпе замотано. У оиште иублика врло иеправилне представе има о томе, колико може мало дете зиме да иоднесе. Кад једанпут темнература сиадне испод нуле, онда је ваздух у толико оиаснији, што је ладнији и сувљи; при том је сасвим све једно, да ли сунце кожу rpeie или не. Ладан, сув ваздух унраво дражи ону Фину кожицу у органима за дисање, па може да изазове катарално занаљење. А то је за дете у толико опасније, што је оно мање, због оних уских путева, куда ваздух пролази. Оно време, кад је влажан тај ладни ваздух, млого је мање оиасно, само ако је темиература ]ош изнад нуле; сасвим је све једно, иадала киша или не падала, само ако је дете од кише сачувано. Магла може јако да шкоди, и то у толико већма, у колико је нижа температура. Бише има да се каже о другој тачци напред сиоменутих правила: на који начин да се употребе разна годишња времепа ради очвршћивања? Зашто је лето најзгодније, да деца могу очврснути ? За то, јер је та процедура лети најмање опасна, и за то,јер се најбољс спедство за очвршћивање, слободан зрак, у изобвл>у може унотребити. Зима је у нашим иределима најнезгоднија за тај посао с тога што се често недељама деца не могу на ноље извести, и што ио искуству знама, да се од тог деца зими чешће поболевају него лети. Једна једина болест, само просг катар, више иоквари, но што мислимо да смо кроз неколико месеци очвршћивањем добили. Из сличног узрока је бо.ља јесен од пролећа. Знамо из искуства, да с јесени без бриге може човек лакгае хаљине обући, него при истој температури с иролећа Можда ће когод запитати: Кад лети ваља очврснути, а не зими, загато су оида људи на далеком северу чвршћњ на зими него они на југу ? То се истина у опште

162

ЖЕНСКИ СВЕТ Вр. 11