Женски свет

то њиов закон, он се није знао умерити. узе капу и оде од куће. Дође и Ђулија. Изгледала је сасвим дру го створење. Постала је много озбиљнија, а знатно је и ослабила; но нокрај свега постала је тако рећи лепша; јер јој бо гато турско одело, особито стојало. ПрЕе јој речи беху: шта ради, и јели здрав бабо? А када јој Вјера кроз сузе сгаде при чати о очиној срдњи, није се дуже могла уздржати; тужно је нлакала. Причала је. како ће је тај нов живот скоро убити, а као доказ, иружила је ма раму у којој се огледали трагови испљуване крви. Отишла је кући, али је легла у иостељу. Ми смо јој чешће одлазили, и свагда би је затекли мирну и нека тиха срећа

огледаше јој се на лицу. Једном ми шану: скорим ћу опет бити еретна, оставићу затвор : поздрави Мила... Снег се отонио. Благо пролетње сунце почело је опет да снажи земљу, да буди успавана чеда и да их роеи својим бисером; звезде су опет сјале, буле се опет скупљале, али Ђулије није било. Она се борила с душом. Када се први пролетњи цвет, весник милог пролећа указао на новршини земљиној, онда је увео један нупољак беле руже, онда је одлетео један анђелак, који је толико патио, чија је срећа била тако близу али се је морао одрећи. Тога дана оетавила нас Ђулија за увек. Отишла је да ужива слободу, за којом је толико тежила. Пиш. 10. 1894. Загорка.

ЧИТУЉА.

Лујза удова НиколиБка роs. Грунд, бивша суцруга негдашњег среског судца у Жабљу, нреминула је напрасном смрћу 22. ®ебр. о. г. у наручја своје матере Милице у Петроварадину, а у својој 38. години живота. Беше добра душа, ваљана Српкиња. ЈХака јој била црна земља! f Сида Вукииевића, врла ћерка нашег заслужног иедагога г. Николе Ђ. Вукићевића, а невеста г. Николе Бегића ц. и кр. надпоручика, нреминула је после критке болести у најлепшем добу. у 23 годиии живота свога. 3. (15.) Феб руара о. г. баш кад се најживље спремали сватови. Како је то већ трећа велика жртва, за последње 3—4 године, којунемила смрт односи из дома нашег поштованог г. Н. Ђ Вукићевића, и како јс то била узор-девојка но лепоти и но душевним својствима: то је овај губитак изазвао огинте саучешће у свима круговима нашег интелигентног света и ми можемо само молити Бога, да прими ову анђеоску душу у евоје рајске насладе, а родитељима, веренику и родбини, да пружи снаге, да и овај губитак по божијој вољи, мирно поднесу и да се у срећи остале своје двоје дечицо утеше. Некајевечна памет покојној српској леиотици Сиди! Павле 3L Шимиб. Тек ово дана смо дознали, да се још прошле године, 12 маја, упокојио најстарији Србин бајски П. К. Шимић, у својој 89, години, и отац негдашњег новосад. вел. капетана Милана Јустина Шимића. Покојник има великих заслуга по Српство у Баји особито из доба бурне 1848/9. године и њему се има најиише захвалити, да се пробудила свест у иаше браће Буњеваца у Баји, па после

и у Суботици и да се сматрају за нашу браћу. Па да му, и сад, ма и после године дана довикнемо: слава! вечна ти успомена српски стари соколе! f Михајло Хорник. Н-ш најмањи славенски огранак, Лужички Срби, изгубише 10. Фебруара о. г. п. н. к. свог најугледнијег и најзаслужнијег сииа: Михајла Хорника, каноника у Будишину. Хорник беше душа свог духовног и по литичког живота наше браће Лужичана; основао је друштво: ,Св. Ћирила и Метода и , које издаје књига за народ, уређивао је часоиис „Матице Сернскаје“ и у опште толико је писао за своју децу, да ће се тешко наћи тамо заменик му. I'лава му! t Др. Франа Рачки каноник и потпредседник југословенске академије наука у Загребу, велики родољуб хрватски, један од највећих учењака на југу словенском, тихе, голубије нарави и поборник слоге и љубави између Срба и Хрвата преминуо је 1 Фебруара о. г. у својој 05. години живота. За њиме тугује и плаче не само хрватски народ, него и сав образован српски народ. Нека је слава и вечна успомена томе великом Словенину!

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ.

Вртарски Гласник. Почетком ове године почео је излазити овде у Цов. Саду горњи илустровани лист под уредништвом Јована К. Борјановића, а у штампарији А. Пајевића. Лист ће излазити тромесечно са 8 страна велике осмине а цена му је годишње 40 нов. или 1 динар за Србију, које се у напред плаћа уреднику листа „или вртарском заводу“ Борјановића и ком. у Новоме Саду. Редовне муштерије овог завода примаће лист бесплатно Лист ће доносити су-

Вр. з. ЖЕНСКИ СВЕТ.