Женски свет

Кад стигосмо у главну улицу, занитамо неке трговце за зетова братића, где и намислисмо ноћити. Они нам га показаше пред једним дућаном где стоји. Један отрча и новика му. ,, f >j Тоша, ено те траже неке Швабице.“ Тоша се и не помаче, већ гледа у нас, док га Јулка не позва ближе. Она га је од нре познавала. Кад ју нознаде, обрадова се, и одведе нас својој кући. Кад дођосмо под кров, захвалисмо Богу, што нам је крај мучном путовању и гладовању. Упитасмо за зета, да ли ће доћи у варош. Рекоше нам, да ће извесно вечерас или сутра у јутру доћи, јер сутра је код њих пазарни дан.

Посласмо Јулку и моју ћерку да иду на телеграФ и да се известе, да ли је телеграм био отирављен. Оне на улицу а зет с колима стаде пред кућом. Не зна се ; ко се већма изненадио u обрадовао Сад нас није ни бриге, како ћемо даље путовати. Тошина млада женица врло нас је усрдно дочекала и угостила 7 јер ту морадосмо преноћити. Само се вајкала 7 што смо уз часни иост дошле. Код њих се то још јако пази. Сва је Бјељина знала, да су Баћи гости из Аустрије дошли. У вече му дођоше браћа и рођаци. да нас поздраве. Такав је код њих обичај. Ту заједно вечерасмо Мушки се за нашу љубав омрсише, но женске ни по што не хтедоше. (Сврпгаће се.)

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ.

Сељанчице. Слике и прилике из српског нар. живота За народ начисао Миливој Чудомировић учитељ. Свеска друга и@д насловом • „Другови.“ Земун Штампарија Ј. Карамате, 1895. Цена 20 н. Ова друга приповетка нашег вредног учитеља г. М. Чудомировића показује у пуној мери, да Чудомировић има приповедачког дара и да добро нознаје живот нашег сељачког народа. После иокојног Милана Мариног вмамо сад, с ове стране, из млађег кола само два ириповедача, г. М Чудоровића и г. Јована Протића каиелана земунског, који својим дојакошњим умним производима обричу, да ће на том иољу лепа уснеха ноказати.’ У овој приноветци „Другови,“ износи нам г. М. Чудомировић како рђаво пролазе наши ирости људи, који верују у и враџбине, те ономиње живим нримерима наш сеоски свет, да се окане врачарица, карташица и дру гих варалица Типови су ириродно ирикузани и живо насликани, те могу бити од велике користи по наш земљеделски сталеш, и за то препоручујемо и ову нриветку нашим општинама, дају купе сад за испигне премије деци сеоској, особито оној из новторних школа.

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ.

Летопис „Матице Српске,“ уређује А. Хаџић, књига 182. из 1895. г свескадруга У Нов. Саду Штамцарија српске књижаре Браће М. Поиоиића 1895. цена за нечланове 70 н. авр.

Из књига за народ што издаје „Матица Српска“ из задужбине Петра Коњовића, изашла је 52 свеска под насловом: Топлота је извор Јкивоту на зежљи. Израдио Андрија М. Матић гимн. проФесор. Накладом сри. књижаре и штампарије Браће М. Поновића у Нов. 1895. г. Цена 10 нов. Двадесегпета Годишњица од смрти покојно га Николе Чупића, тихо поменута 31. јануара 1895. г. Београд. Штапано у државној штампарији 1895. У овој књижици наштампан је говор председника Чупићеве задужбине г. М. Ђ Милићевића и извештај благајника и деловође исте задужбине г. Жив. П. Симића, који су тога дана држани. Из извештаја овог излази, да је исто друштво за 0 година, како је иочело издавати књиге, издало 35 издања у 38.300 примерака, у којима су 21 самостално дело, и у 14 годишњица 127 које реФерата, које научних расправа и чланака, што укупно чини 148 састава, међу којима 7 превода и 141 оригиналан снис. Beitrag zuz Behaudlung der Diphtherie mit Heilserum Behring од Др. Николе Вучетића у Шапцу. Беч 1895. Сопствено издање Штампа од R Spies & Com. Беч. Наш врло иоштовани сарадник г. Др. Н. Вучетић прештампава, ево, већ трећу своју расправу из бечких огшттих медецинских новина, (Allg'em inen Wiener medizinischen Z itung XL Jahrgmg 1895.) где су изишле те расправе. У овој горњој расправи претреса начин лечења диФтеричне вратобоље са Беринговом крвном

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 6.