Женски свет

ло Како је та биљка са свију страна стеном опкољена била, то је она сунчану светлост само вертикално добијала и усљед тога је та биљка у борби за опстанак таку енергију развила ; да је врхунац своје висине два метера прешла и

скоро три нарасла. Наравно, да би се у сличним приликама од милијона биљака само једна одржала па тако је и код људи. Милијони про падају, мањина се одржи а само се поједини иодигну.

РАД ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

Допис.

Бела Црква 5. јуна 1895. Пошто у овом цењеном листу од две године дана не беше изнешен рад овдашње добротворне задруге Сри киња то сам рад да онравдам у нечем то дуго ћутање овим ретцима и да разгоним маглу, у којој се назире нека индоленција. Но ја у наиред исповедам, да не мислим никога ни прати ни уздизати, а још мање напада ти, јср ми никада није на ум падало, да се у таке послове упуштам. Задруга ова, броји ето већ пуних 10 година свога ностанка, и кад се само на часак баци лак поглед, на све оне неприлике, које је она морала да савлађује за рад опстанка свог онда ће свакоме врло појмљиво бити, зашто да она не могаше у своме раду иоказати толико усиеха, колико и друге задруге ове врсте. Задруга је ова остављена сама себи и тавори дане од данас до сутра Бела Црква још није родила ни једну племениту српску душу, која би се каквим хуманитарним осећајем загрејала, да своме доста напаћеном српском роду, од свога сувишка на опште какву корисну цељ остави, која би у стању била, да утре по коју тешку и горку сузу беднима и невољнима. Још никакви топли зраци хришћанских врлина, не могоше ни једно богаташко срце одкравити, да се сете и бедних и невољних. Задруга ова нема иочасних чланица, ни добровољних приложника, који би бар по десетину Форината истој нриложили, да их по племенитом своме позиву, на добротворне цељи употребити може, већ је упућена на саму чланарину, и, ако кад по коју забаву нриреди, али одржавање такових забава врло је тегако изводити, јер се на истима, обично, баш сами Срби слабо одазиваше. Ова задруга имађаше на челу своме од постанка т. ј. од 25. марта 1885. па све до краја месеца маја 1894. за начелпицу плем. госнођу

генералицу СоФију, суиругу умировљеног ц и кр. генерала Јована Станојловић, од Станограда; чији високи положај не могаде заслеиити ту племениту госпођу, која је, као узор у сваком погледу, задрузи овој предњачила и потстицала на истрајност, да не клоне. Као начелница, она је овој задрузи много допринела, јер гдекоји дивни реФлекси њеног узвишеног иоложаја, надаше на задругу ову, те је према томе задруга у јавноме и друштвеноме животулепа угледа стекла. О здраву свест њену, одбијаше се многи непријатељски покушаји, који су смерали даштете задругу, и она је умела да се узвиси над свима ниским отраетима и као чедољу.бива мајка љубила је једнаком л 3 убављу све своје задругари це те је тако и присвбјила чисту иискрену љубав свију задругарица. Ова се љубав најбоље огледала при растанку њеном од 19. јуналр. г. кад се селила у Сомбор. Том приликом отишле су све другарице корпоративно, са својом иодначедницом гђом Драгињом Ристић и перовођом Милошем Крстићем, у стан гђе Станојловићке и перовођа држао је лен опроштајни говор у име задруге, набројив све заслуге њене и захваливши се најусрдније, молећи је: да понесе пријатну успомену одавде и да ову задругу не заборави! Она се за тим са свима пријатељски рукова и сви се са сузима растадопте од ње. Имам, да забележим овде и један жалостан догађај, који је ирошлс године иогодио ову заДРУГУ- -17. јуна пр. г. изгубисмо из средине своје нашу врсну и вредну благајкињу гђу Сарку Токину. Немила смрт отрже је из средине честите породице ц из круга ове задруге, која ју неисказано лубљаше и поштоваше, јер она беше и вредна и достојна сваког поштовања. Нокојница бешо члалтица овдашње добротворне задруге Српкиња све од постанка њена, те је својим иримерним животом и топлим заузимањем око унапређења задруге, набрзостекла општу љубав и уважење у тој мери да је 17.

108

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 7