Женски свет

1-9.) јануара 1888. године једногласно била изабрана за задружну благајкињу, у ком је својству и умрла, вршећи своју дужност вазда савесно и неуморно на бољитку како моралног тако и материјалног интереса задружног, са чега је од свију својих задругарица, старијих и млађих била нонггована и уважена. Задруга је својуљу-

бав исказала овој сестри својој и видљивим знаком, иоложив јој на одер диван венац и испративши је до хладна гроба корпоративно, довикнуаши ове опроштајне речи: „вечна ти памет, мили и драга наша пријатељице.“

Милош Kpстић, задр. перовођа.

ПЕСНИШТВО.

Славуј.

Прве севдалинке.

I.

III.

IV.

II.

А. С. Пушкин.

Ш I моје к’о шедрван сребрени " -\ пјесме ми таласићи бисерни Па ми теби јање моје несито, Теби иду, теби теку вјечито. А како их, несташнице, примаш ти ? 0 томе ми и не треба мислити. Онај осмјех на ђул-лицу на твоме, Тај ми јасно, тај ми чисто каже све, 11. Еад се двоје бегенишу, Макар да се и не знају, Па састанку њиховому Многе рјечи не требају. Макар што им уста ћуте, Кад им срца бурно бију Та они се истом тако По најбоље разумију.

тихој сањивој дољи под крилом звездане ноћи њежном мирисном ружом занесен славуј пјева, А химна љубави трепти и звони у самоћи Ал ружа нехаје за њу већ шуми и лако снева. Несретни невче мио, утишај гласе своје ! Заман ти жарко срде за њеним бајем жуди Гле она спокојно цвета/ Не зна за боле твоје, Нит’ жаркој жељи твојој сладосни одзив нуди . . . Мостар.

Јов. А. Дучић.

Кад мујезим акшам укујише 1 ), У Ј;ул-башчи ти ме чекај млада ; Сваки вјернн похитаће брзо У џамију ана дову 2 ) тада. А ми licmo тихо шапутати, Та нико нас тада виђет’ не ће ! Нашу дову чуће Алах само 7 Бумбул мали и шарено цвјеће . .

Гледај, злато 7 како лептир На ружицу паде. Гледај само 7 како слатко Љубити |е стаде. Па што да ми тако њемо Ово сехиримо 3 ), Кад нас ето лентир учи 7 Шта да сад чинимо! вече огласи. 2 ) молитва. $) гледамо.

Ариф.

Ер. 7. ЖЕНСЕИ СВЕТ

109