Женски свет

спремила покров, свеће, чираке, мараме и друго, и држаше све то у долапу (орману) своме, означивши цедуљом коме се шта дати, и нашто се шта употребити има. Године 1883. предала је нотписаном као председнику српске црквене певачке дружине 50 Фор. да ири погребу њеном учествује и при опелу поје. Толику исту своту, а у исто доба дала је и месном ватрогасном друштву на учествоваље при погребу. Предала је извесну новчану своту у руке Преч. госп. проти Јов. Бороти за наплату свештенства, а тако исто и месном учитељском збору за наплату учитељства при погребу. Штедионичну књижицу од 40 Фор. предала је срп. цркв. општини да се отуд наплати црква у име звона, барјака, рипида, полијелеја и т. д. Уложила је на једну књижицу 100 Фор. за сандук и друге потребне издатке, на другу опет 100 Фор. за надгробни споменик; а на трећу 50 Фор. да јој се одрлш нарастос на годину дана после смрти. Предвиђајући, да ће можда временом наступити све тежи и црњи дани по ову општину и Срнство у њој, предала јој је 28. априла 1889. године штедионичну књигу од 500 Фор. с том жељом: „да свота овазаувекнослужи на одржавање и у крашавање св ето-ђурђевске цркве“. Српску црквену општину је замолила, да са овом свотом на сљедећи начин рукује: За првих 20 година од дана предаје несме се ништа трошити, него нека се све капитализира. Носле 20 година моћи ће се половина, камате од иостигнутог капитала трошити, а друга половина има се даље капитализирати, док не нарасте на 50.000 Фор., и тада ће се моћи сва годишња каматаа, употребљаваги, а постигнути капитал има за увек као Фундација ове цркве под именом покојничиним остати. Све што довде рекосмо, јесу очити знаци осећаја добре и побожне душе хришћанске. А шта тек да речемо о вредноћи, уредности и чистоти врле покојнице? Ко је имао прилике да дође у кућу њену, могао се на први поглед, куд око баци, уверити, да је у дому овоме најлепши ред и чистота, и да све има свога одређенога

места. Видећи свуда овако узоран ред, чисто се мора сам запитати: ко то све тако лепо уређује? Уђеш ли у багату њену, таки те обузме осећај миља, те помишљаш, да еи у правом божјем рају! Ту ти је пуно разноврсног цвећа, које те миомиром евојим опија и заноси, а лепотом шаренила свога задивљава! Ту ти је по избор воће и дивна винова лоза, а поврће лепо и једро, да га човек чисто загризе ! Па ко то све наређује и уређује? Нико други, до вредне и неуморне руке мајке Дражићке. Потражи ли је ко, да с њом реч нробеседи, где ће ју наћи? А и где на другом месту, до ли у земном рају њеном у њеној башти, па мислите ваљда, да се беспоелено и задовољно по башти шета ? Боже сачувај! Затећи ћете ју, засуканих рукава, где или залива поврће и цвеће, или плеви и копа по башти по васцели божји дан. Она беше неуморна! Њу никад нико видео није, да бадава ди и време у беспослици и дуговременици проводи. Но да не беше тако вредна, а поред тога и у трошку врло обазрива, у каквима је околностима остала, Бог би знао, игга би све још до послетка било. У данашње време тражи се и мушка будна глава, да оио што има и сачува, а камо ли да умножи и унапреди. Али је она све што је имала и сачувала па и унапредила. Рекли смо већ једном, да покојна СоФија Дражић није имала од срца порода, но за то она материнском љубављу и свим жаром свога родољубивога срца нригрли сву Српчад женску, и побрину се за благо и срећу њихову. Угледајући се на многе добротворе српскога подмлатка, који своје имање на васпитање његово оставише, остави и она своју тековину и имаље, које се састоји из две куће, од којих је једна велика на најлепшем месту у Ст. Бечеју, и то на ћошку на пијаци тик до варошке куће, и која 13 —I4OO Фор. годишње кирије доноси, друга пак на главној улици, која такође 400 Фор. годишње доноси на исту цељ. Оставила је још и 10 ком. деоница „бачко-потиске штедионице у Ст. Бечеју“ у вредности на 16 —1700 Фор. и две штедионичне књиге од 1800 Фор. Све ово још за живота

Ер. 7. ЖЕНСКИ СВЕТ