Женски свет

свога наменила је она сиротим Срикињицама из целе Аустро-Угарске државе. За Фундацију ову сачинила је још године 1880. „Основно писмо“, које је 1890. год. и од високог крал>. угарског министаретва просвете и потврђено. У смислу овога основнога писма руковаће Фундацијом овом, која ће се звати: „Завет СоФије Дражића рођене у Вршцу Живановића за васпитање сиротих девојака српске народности, а грчко-источне (православне)вероисповести“, српска птавосл. цркв. оиштина ст. бечејска преко нарочитог одбора од 5 лица, који се сваке пете године поново бира. Први такови одбор именовала је покојница сама. У њему су г. г. Јован Борота нрота, Јован Степанов свештеник, др. Иван Влаховић адвокат, др Милан Поповић I. општ. лекар и Стеван Жекић учитељ и месни шк. управитељ (овај последњи без промене док је жив). Као жена зрелог и дубоког мишљења и здравог суђења видела је, да за образовање мушке деце постоје већ толике и толике Фундације, које основаше врли родољуби српски, али се до данас не нађе нико, ко би се и женске деце сетио. Тои увиђавношћу руковођена побуђена се нашла, да она ирва положи темеља, и покаже иримером, да и на другу људску половину заборавити не треба, јер образовањем само једне половине људске добија се половно образовање народа, половност тек никад није целина. Знала је она врло добро, шта вреди образована жена, домаћица и мати, па је и потежила па то, да буде ових у што већој мери за позив тај спремљених, јер само од добрих и честитих матера по-

стаје добар и честит подмладак, односно цео народ. Племениту и честиту душу њену тиштало је и то што се искуством уверила, да се многа, и најчеститија а еиромашна девојка на данашњем материјалистичном добу не може без новаца да удоми, иити да се бар за самостални и независни положај друштвени приуготови, него сиротињом и невољом гоњена као оно сламка у великој бури у овом данашњем доста поквареном и развратном добу мора да се морално и физично унропасти и нроиадне. Својим дакле „Заветом“ пружила је прилике и начииа, којим се и таково женскиње спаети може, припремив се за самосталан живот и положај у друшрву, јер ће се иомоћу завета овога моћи поред образовања спремити за учитељицу и васпитачицу. књиговодкињу и благајкињу, проФесорку, лекарку и апотекарицу, ноштарку и телеграФиеткињу и т. д. те ће временом достојно благосиљати моћи своју духовну мајку и старатељку. Још би имао да говорим о добродушности и дарежљивости њеној, али видим, да сам и овим стрпљење пошт. читачица „Женскога Света“ у великој мери исцрпео, с тога завршујући овај живогопис и низ доброчинства у њему наведених кличем у име целога Српства, а поплавито у име Српкиња метера и младих Српкињица са срцем пуним благодарно јти: Слава дичној Српкињи и добротворци српскога народа мајци Софији Дражићки! Вечита слава!! Бог јој дао у рају насеља! „Благо оном, ко довијек живи, имао се рашта и родити ! и У Ст. Бечеју, 24. јуна 1895. год. Ж.

НЕКЕ ЗНАТНИЈЕ ЖЕНСКЕ.

Саошптава Љ. Л—ћ.

III.

Госпођа Стаелка (Madame Stael)*). Француски народ први је између свију народа почео више пажње указивати жен*) По pacup.’itm Ј. Ференције, Мајеровом конверзационом ч ику и Шеровој „Онштој историји књижевности“.

скињу. Због тога је женскиње у Француској имало највише нрилике, да се може у јавности истаћи, и тиме се може разјаснити и то, што је женскиње у новије доба баш навластито у Француској играло важну политичку и друштвену улогу.

100

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 7.