Женски свет

Међу Француским женскињчма, које су се узвисиле изиад обичних жеиа, заузима једно од најодличнијих меета madame Stael. Она је живела при крају прошлог и у почетку овог столећа, (рођ. 1766 год.) и била је међу савременицима једна од најславнијих личности, а и у потомству још и сад живи њено име и њен рад. Свестрано образована и врло духовита будући, с успехом је делала на пољу књижевности, обогаћујући га не скрпљеиим компилацијама и прерађевинама туђих умотвора, него производима истинито обдарена духа и самосвојне творилачке снаге, за то је венац књижевне славе њеие ираведна награда истинитим заслугама. ГБен стил био је пун укуса и полета, али биограФи њени веле, да је као говорник још духовитија била него као књижевница, и то је други венац њеној слави. Била је кћи Женевљана ЕГекера, који је доцније као министар финансија био знаменит у почетку велике Француске револуције. Матп јој је била кћи неког швајцарског свећеника. Некер је био богат човек и радо је скунљао око себе учене људе, а поглавито књижевнике. Тако му се кћи већ од ране младости кретала у најотменијим круговима. Док су се отац и мати забављали са одабраиим гостима својим, мала кћи им Ана Лујза седела би крај ногу њихових и слуHi ала је њихове разговоре. То је богатило машту и дух њезин. Као дете резала је од хартије различите прилике људске, писала је на њих имена јунака, краљева и кнезова, па онда изигравала с њима позоришну парчад, често читаве трагедије у 5 чинова, а све сама говорећи и декламујући за сваку особу. Често јој се нри оваком приказивању тако ражалило, да се сита наплакала. Мати јој беше оштре и хладне природе, те је сузбијала у кћери те Фантастичпе склоности њене, што Ани, наравно, није годило. Отац јој то није кратио, јер је био сродне природе с њоме, и за то се мала Ана Лујза са двоструком нежношћу приклонила оцу. Она је оца толико поштовала и волела, да је, по њеним речима, била кад што чак суревњива на матер. Кад је Некер постао министром, Ана је била удавача. Многи се просиоци ночеше

јављати, али она није волела да се уда. На посл тку се матери за љубав приклони, и пође за тадашњег шведског послаиика при француском двору: барона Стаела Холштајна. Противници Некерови ругаху се, како министар грађанског порекла није могао да нађе ни једног отменог Француеког племића за своју кћер. 0 младој бароници на брзо се почеше проносити но париским салонима свакојаки чудновати гласови; како се, кад су је у двору нриказали, један путмање поклонила, него како је проиисано; да је била рђаво очешљана, аљкаво обучена; кад је ишла кнегињи Полињаковој у носету, да је украс с главе оставила у колима и т. д. Све је то допрло и њој до ушију, а она је онда о томе с највећом веселошћу даље ириноведала. Ти гласови ни мало нису могли да помуте њену веселу природу. Удадба њена била је 1786. год. То доба беше већ у велико навечерје велике Француске револуције. Стари друштвени и државни поредак у Француској већ се у основама пољуљао. Културни живот зачамио, науке заеташе, уметности заћуташе. Све се бацило на иолитичко иоље, тако, да сва просветна друштва па и сами салони посташе политички клубови. Госпођа Стаелка, као права кћи свога оца, такође се најживље мешала у дпевне догађаје. Она и њен клуб несу симиатизовали ни са ренубликапцима ни са нартијом старе Француске арнстокрације, него су за то били и делали, да се уведе у француској енглески устав. Нзби доцније силна револуција. И криве и невине жртве тисућама су вођене на губилиште. Госпођа Стаелка је с правим хришћанским милосрђем спасавала кога је само могла. Заузимала се за више њих и лично, а многиуа је набавила потајно путне исправе, те им је иомогла да избегну смрти. Кад краљицу Марију Антоанету осудише, на смрт, онда изда сиис у њезину обрану. Загрозише и њој, и да не беше неког Мануела, човека из тадашње владавине, који јој је помогао да побегне, тешко да не би главом нлатила. И отац јој беше избегао, те је доцније проводила доба страшне владавине Робеспјерове де-

Бр. 7. ЖЕНСКИ СБЕТ.

101