Женски свет

Пинтерооићева преминула 3. (15.) јуна ове године. На исти брзојав изјавила је начелница своју тугу и еажаљење у име ове задруге, што због путног листа није могла ни она ? а ни једна од њених другарица да оде онај дан на сировод. Одбор је узео с тугом на, знање ту жалосну вест, увео је у записник своју тугу и решио, да нри 40 дневном параетосу ове заслужне председнице и почасне чланице, буде и ова задруга застуиљена и да се од стране овог друштва у име венца приложи 50 динара у злату у спомен покојнице а у фонд „Женског Друштва“ у Београду. Овом приликом известила је председница одбор, да ie за понлављене Србе Шајкаше у Вилову ; Мошорину и Жабљу приложено накнадно 177 ф. 7 што је отправљено српској задрузи за међусобно иомагање и штедњу у Ковиљ, да се раздели на нострадале у тим местима.

Извештава даље, да је задруга била и ове године заступљена у свима разредима женске осн. нар. школе на годишњим јавним иепитима и да су све изасланице задовољне са успехом у женск. ручном раду у тим школама. Прочитана је захвалница поджупана бачког и пред седника бачког одбора за прикупљање прилога на поплављене у Бачкој, на чем се и овој задрузи изражава захвала на труду, око нрикупљања ових прилога. Заказан је годишњи иснит у друштвеиом забавишту за суботу 1. (13.) јула о. г. пре подне у 8 сати. Позив ердељског одбора за прикупљање прилога рад сликања Ердеља за милениумску изложбу, узет је на знање; а тако исто узет је на iiobojbho знање и извештај тајников, да је иослао у Винковце правила друштвена рад угледа, јер и тамо мисле Српкиње наше да оснују оваку добротворну задругу.

ПЕСНИШТВО.

Мате ри.

Њој.

Призрен.

€о славуј кад срећну љубав иева, Тако ти је умилан глас ; А витак, као у гори јела, Твој дивОтни вилински стас.

овоме кад сам свету премален мален био, Говорити и ходити од тебе сам научио, Ти си мени хранилица, наставница прва била, Свему си ме научила. А када сам одрастао, први наук твој јс био: „Род свој љуби, смне мио ! Домовину брани своју до последње капи крви, А у битци борби светој вазда гледај да си нрви! Владаоца поштуј свога, А за Срба у окових, да с’ избави, моли Бога!“ Такав наук, мати мила, ти си мени негда дала, У љубави к роду своме млада си ме иодизала. Живела ми дуго, срећно ; јер Срикиња ти си права, А ја док сам, сјећаћу се твог наука ; што ми дава.

Љубомир А. Булатовић-Ибриски.

K’o у жарког сунца, толики је У иогледу ока твог жар ; А као у дивне горске виле, Твог бело.г лица силни чар.

Бр. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ.

123