Женски свет

Па има три врсте цимета, прихвати Љубица. То је унраво кора лишена снољашњих слојева од више врста једне Фамилије дрвета. У трговини имамо три врсте малабарски цимет (Cassia vera), кинески цимет (Cassia CigMiea), и Цејлонски цимет (cortex cinnamomi ) Овај последњи има највише, до 1 °/ 0 , етеричног уља. У трговини има ФалзиФиката. Често извуку из коре уље, те га тако нродају; често продају лошију врсту место боље, но то се лако даде микроскопом разликовати. Наш је ручак данас збиља занимљив, иримети Бранко, мало не све зачине смо у њему изређали. Е, несмо још, одврати Љубица. Ево видите на овим луцима имате аниз, семе једне биљке (Pimpinella anisnm), која расте у Грчкој и Мисиру, а негује се јако у јужној Француској, Шпанији, Русији и неким деловима Немачке. У њему је јак мирис и сладак укус, који мало пали. Главно дејство даје етерично уље, кога им-i 12 °/ с . Па онда несмо ни ингвер споменули, примети нажљиво Душица.

Да богме и ингвер доста употребљују као зачин у посластицама и у прављењу ликера. То је корен од биљке (Zitigiber oflicinamm), која расте у Хини и источној Индији, а и негује се тамо и у занадној Индији. Корење долази у трговину или ољуштено или неољуштено (бели и црни ђумбир). И ту зависи дејство од етеричног уља, кога има до 1 '/ 2 °/ 0 . Кад је самлевен, мешају га често еа брашном од кртоле, жира и т. д. што се може лако распознати. Али сада сте збиља све изређали прихвати Бранко. У главном ми видимо, да су сви зачини, мање више, од користи. Дејетво им се нарочито показује у јачем апетиту и бољем сваривању. Мало не код свију дејство то произлази од етеричних уља, која су бегућа. Тако је дода Љубица, па за то и јесте нужно да се сви ти зачини држе у затвореним еудовима. Од нримеса нак најлакше се чувати, ако се зачини не набављају самлевени. Сад ћемо молити Душицу, да нам што год одсвира на гласовиру, говораше Милена, на то сви устадоше и одоше у салу.

НЕКЕ ЗНАТНИЈЕ ЖЕНСКЕ.

Саопштава Љ. Л —ћ

„Жена XX. века”

Вредни књижевник М. Ђ. Милићевић превео је са Француског језика књигу Жил Симона и Густава Симона нод горњим насловомС) У књизи тој се говори о жени и о читавом друнттву. како ће оно у идућем веку да изгледа. Мисли у тој књизи долазе од тако гласовитог човека, да их треба женски свет да упозна, да о њима размишља, и ону ноуку себи на корист употреби. Што писац узима за основу своме делу положај жене и склон читавог друштва онако како је то у његовој домовини, у Француској, то ништа пред нама не побија цену његовим мислима, јер млого има *) Жена XX. века. Написали Жил Симон академик, и Густан Симон доктор медициие. С деветнајстог нздања превео М. Ђ, Милићевић Издање ЧуииГеве задутпбине. У Београду 1894.

ту ствари, што би се баш и на наше прилике могле односити. Прелазећи на само ово дело, наилазимо одмах у почетку јасно и одређено иеказано да нисци „не траже женама никаквог преображаја иолитичког или друштвеног, него би хтели увећати њихову власт, особито власт моралну унутра у породици.“ У овоме је исказан читав програм ове књиге. То није дакле књига онога соја, која би у женским скупштинама тражила да се реши питање о еманципацији женскиња; где се говори у високим декламацијама о потчињености женскиња, те се иште да се женскиње изједначе у свима правима еа мушкима; да добију право гласања, и још бог те пита каква се ту права не рекламују, то се све у овој књизи не тражи, већ је то писац, који озбиљно води б;.игу

Бр. 8. ЖЕНСКИ СБЕТ.

117