Женски свет

„Бракосочетаније држало се данас (19. јулија 1853. год.) у 11 сати у руској капели по обреду православне цркве којему торжеству нрисутствовао је светли Књаз Милош, светли родитељи невесте ГроФ и ГроФиња Хуњади, ГБег. Екс. г. посланик руски барон МајендорФ, кога су у кумству заступавали два брата светле невесте ; сродници Николићи от Рудне и многа друга отмјена лица, у колико су билете за приступ получили. Црква је била торжеству сходно са избраним цвећем и редким растјенијама вкусно накићена, тако да је оскудевала само краљица цвећа. Но и она се појави све се очи обратише на њу Чрта удивленија могла се на сваком лицу читати - светла невеста стуна с’ дуплиром у левој, а молитвеном књижицом у десној руци нред олтар православмја, бела аљина од брислерске чипке, окићена небројеним дијамантима различне величине, издаје ју за прејестествено сушчество, из којег душе чита се у очима и на белом лицу скромна благост и доброта срца. Било је заиста трогателно радосно позорије! Светли књаз Михајил у народном оделу. Црвеној ћурдији од кадиФе, нлаветној сурки, тавно црвеним чакширама и белим гајтанима, са нревезом великог крста руског, стојаше с’ десне стране невесте озбиљно к’о потјелена мудрост и величество. Носио је сабљу с дијаманти искићену у вредности од 80.000 Фор. ср. а прочима дијамантима како на њему тако и на невести нема ни бројани прецјене, изузимајући невестин венац од дијаманта у вредности од 100.000 ф. с. У Кумани, о мученици 1895.

Тако се окончало торжество бракосочетанија књаза Михаила величествено и опет безмерно, у престолном граду ал’ не собственом. под заштитом двоглавог орла руског, али под гостољубивим кровом, којега аустријски двоглави орао краси.“ Завршујући овим онис „бракосочетанија књаза Михајила“ уредништво предспоменутога листа жели му благослов Вишњега, а публици својој обећава, да ће „позорије овог бракосочетагшја, по свој прилици и то из сопственог побуђења литограФирати и читатељима у место образа моде за месец Јули, кад готово буде, бесплатно послати.“ „Ми смо, вели предхваљено уредништво, сопственог рисоватеља у цркву повели, да копира позорије и нужне предмете, но још су многе препоне, које уклонити морамо“. Да ли су те препоне уклоњене, те да ли је икад то позорије бракосочетања изаитло литограФисано и да ли га претплатници „Световидови“ добише, непознато нам је ; а из бројева истога листа, што их ми ири руци имамо не видимо, да је уредништво своме обећању за доста учинило. |'У бр. 18. од 13. августа 1853. год. а под рубриком „бечки вјеСтник“ јавља се, да је истога дана после венчања отпутовао књаз Михајило са светлом књагињом у Рајхенау. Ми изнесмо опис овај и поред њега обе| ћање горњег сл. уредништва „Световида“ не би ли тиме побудили оне, који више t што знају о томе, да нам расветле и покажу, што ми не умесмо или не могосмо наћи.

саопштио: Ст. А. М. свештеник.

БЕЛЕШКЕ.

ИЗ ШКОЛЕ.

Састанак ученица. Онај лепи обичај, да се ученици састају, после извесних година, ирихватиле су и ученице на новосадској српској вишој девојачкој школи. Први таки иетогодишњи састанак ових ученица био је у Нов. Саду

1890. године између ученица ове школе, које су свршиле IV. разред школ. 1884—5. год ине и том су ириликом поново решиле, да се и ио други пут састану ове године о Преображењу, оиет у Нов Саду, на сестрински састанак; у том колу су биле ове ученице : Вида Варађани-

120

ЖЕНСКИ СБЕТ. Бр. 8