Женски свет

предовао у засебном, приватном моралу. „Породичне везе олабавиле (ово ои, дакако, иребацује својим земљацима); домаће врлине постале су предмет јавнога подемевања. Очинска власт подкоиана.“ „Ја захтевам од жене XX. века, да. учврсти породицу, коју су жене два предходна века пустиле да се заљуља“. Но у томе не лежи укор за жене овога века. Признаје им многе врлине њихове. Али има доста и што има па њима да се покуди. И у томе је тек прави Француз. Тај цео одељак би ваљало исписати, да се види из њега, какво је друштво тек у Француској ! „Не тражи се, да жене гучу као голубице, и да пусте да све иде како иде. У заједницу (брак) ваља ући са дубоким осећањем свога права, основанога па дужности. која има да се испуни“. ли је то мудро речено! То је ирава основа, на којој је брак сазидан. Познавање својих дужности треба да је квалиФикација којом се у брак улази, а исиуњавање истих да је тако усађеио у срце оних, који у брак ступају, да они не могу ни замислити могућност, да би могло и друкчије бити. То је сва мудрост васиитавања како женске, тако и мушке омладине. Треба унапред дете прииравити. да иут у животу није иосут само ружама, да кад се но стази живота хода, да се тамо не деле само шећерлеме, да није цељ човечијем животу да мисли само како ће се ировести, да измишљава све нове и

нове забаве, већ да човек има дужности да испуни, и то дужности ради којих је одговоран и Богу и људима. Па да ли се данашњи подмладак у томе правцу васпитава? Да ли се спрема на испуњавање тешког позива у животу, или се младост у некој вреЕи и бунилу, забави и хуки проведе, да онда после дође у животу празнина и иезадовољство, рђав живот и све оно остало. Наравно тога има само тамо негде у Кинеској, код нас тога нема Фала Богу ничег, ми све радимо онако како треба! И ако се одељак, који говори о Француским салонима односи иа чисто паришке друштвене прилике, опет је по нас од интереса, гпто нам ту писац износи своје иогледе на регаење женског питања. Износи нам, како је неумесно тврдити, да је женска умна снага једнака са мушком Вели „ни укуси ни подобности нису им једнаке. Те им разлике долазе од нрироде. Навике и васпитање су ту од мале важности.“ „Оне и ако разумевају све, не изумевају ништа.“ Толико иута се већ до сад наглашавало, да женске немају ироналазачког духа. Ко лико добрих колико изврсних глумица има, без да има женских композитора које су стекле каква гласа, или да има особитих женских драмских писаца. Ове то не достиже ни средње мушке композиторе нити драмске иисце. (Раноје. Ур.) (Наставиће се.)

КЊАЖЕВСКО ВЕНЧАЊЕ ПРЕ 42 ГОДИНЕ.

Неки страни па и наши листови доносе вест, да ће краља српскога Александра скорим оженити, други пак ту вест дементују. Где је истина и која ли ће му бити избраница или суђеница још је неизвесно; а нами и није намера да о томеовде говоримо но смо ради да поводом те вести изнесемо опис венчања пок. Књаза Михајила са гроФицом Јулијом Хуњадијевом, како га нађосмо у „Световиду“ од год. 1856. а у бр. 15. од 22. Јуна исте год.

Ово чинимо с једне стране с тога, што млогнм и млогим сестрама нашим Српкињама неће доћи до руке предпоменути „централни лист за просвету, новости, трговину и моду; а с друге стране, што држимо, да ће бити од интереса за поштоване читатељке овога цењенога листа да сазнају како је обављено венчање лепоте Јулије са мудрим ерпским владарем Михајилом. Езо тога описа:

Бр. 8. ЖЕНСКИ СБЕТ

119