Женски свет
као, што може најтошшја љубав изрећи таком срцу. Речи моје мало по мало разгонише сваки страх. Дивне јој очи почеше оживљавати ; срце јој слободније поче куцатш, ледени се образи заруменеше и ја осетим топал дах на мом лицу. У души јој се појавио нов свет ; свет љубави и милине Овако нрохујаше неколико тренутака. Около нас све беше тихо ; као да је и сама ирирода изнемогло клонула. Сами бесмо у целом здању. Лепа јој глава почиваше у мом крилу, осетих да ми крв нагло пројури кроз жиле. Бојао сам се за њу ; за себе ; ако се што случајно нс догоди. Тек тито је поноћ прошла. зора није тако далеко ; не прети ми опасност. И ја хтедох достојан бити њене л>убави. .
Још је непрестано лежала у мом крилу мила слика ; када се с поља јасна светлост. могаше опазити. Одмах сам знао шта је ; над нама је кров горео. Ватра је целу собу осветлила ; а дим ; који је ветар гонио ; као тежак облак ковитлаше се у ваздуху ; закриливши све предмете с ноља. Загушљив дим доире чак у собу кроз разлупани прозор ; као неки ружичаст вео и напунивтни собу ; поче нас гушити. Над нама се чула праска грађе и хујање пламена ; како се све вишеијаче у вис диже. Ватра се очевидно на оној страни иојавила и беснела ; где ми бесмо. Около нас с поља никаква знака животу или људима ; само хука бесног елемента. (СвршиКе се.)
КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗ.
Пјесме Алексе Р. Шантића. Друга књига. Мостар 1895. год. Штампарија Владимира М. Радовића. Међу нашим млађим песницима ; сигурно је један од најбољих Алекса Р. Шантић. Оема је година од како је млади пјесник иолетио, а сада је, ето, већ високо узлетио. Прва књига његових пјесама изашла је прије три године и још тада је на се обратила олшту пажњу срнске читалачке иублпке, као и пажњу многих критичара, међу којнма нам је нарочито истакнути Милана Савића и Марка Цара. А сада ; ево ; млади пјесник иружа нам и другу књигу својих цјесама, која нам је свакако добро дошла, тим више ; што одавна неимадосмо прилике; имати у рукама књигу добрих ијесама. Дакле да нрегледамо ову књигу. Пјесме своје ; подијелио је пјесник у три дијела и то : I. дио родољубиве ; II дио л>убавне ; а 111. дио разне Почећемо дакле са првим дијелом. Сви иаши млади ијесници, обично ночињу своје пјевање родол>упкама ; као н. пр. : Домовини, Роду ; Србину и т. д. те се тако по толико пута онјева једна и иста тема ; као што оно рече бссмртни Вук : он е т то, ма л о друк ч и ј е Алекса Шантић 7 још у ирвој књизи својих пјесама ; удалшо се од тако обичних тема; онје увијек тражио нешто новије, а ; - у оваким приликама ; лако је нашао. Његове родољубиве пјесме заиста су оригиналне и по замисли и но начину извађања; то су изливи чистих и бујних осјећаја младога српскога срца ; ----- праве ијесничке душе.
Једна од најлепших пјесама у ирвоме дијелу је: Мајчин гов о р. Пјесник је слушао и жубор бистрих вала ; ијесму птице, ноћну химну анђеоску, звук зеФира ; у бокору руже ; и цвркут славујчади ; али : .... твој говор, мила мати ; Слађи је од сваког гласа ; Слађи него звук зеФира И брујање са таласа! Твој је говор света химна, Коју небо славом прати. Ја сам срећан ; ја се дичим, Што се Србин могу звати ! Осим ове ; у првом дијелу још’су најбоље нјесме : Пјес ма, Клет ви ; Несрб и ма, у кrјој им овако довикује : Подижите силе ваше, Ми се тога не бојимо, На пољима од мегдана ; Вшне славе ми бројимо ! Није Српство, није ; није ; Једна мала кашва росе ; Под заштитом Бога славе ; Океаном створило се ! Нек сви бјеси паклом јурну, Нек се стравом муње пале ; Океан ће увјек небу Величанством дизат’ вале. Дал>е: Заробљени пјес н и к. У тамници је пјесиик заробл>ени ; али : Узаман ланци звоне и теретом га тиште ; Покорена је снага ; али идеја није, Он само једно жели ; он само једно иште: Свјетлост народу своме, слободу људ и св и ј e’.
Вр. 11. ЖЕНСКИ СВЕТ.
173