Женски свет

Ал’ моја душа у даљину блуди Далеко тамо своју љубав тражи. А ево свршетка пјесме: Мирна ноћ: И ти си нвјетак пун чистоте благе, И иунан раја и авђеоске дражи, А моја душа ветрић је што блуди И само тебе, мило цвјеће, тражи. Да иређемо на трећи дијел. У овоме дијелу су најљеише пјесме младога пјесника. Он се у љима показује и као умјетникнјесник. Прва од ових пјесама је: Анђеоска слика. Замисао ијесме врло је лијепа, а пјесник је извео на наше нотпуно задовољство : Госиод шаље анђеле ва земљу, да сваки наслика по једну слику, а који покаже најбољу „уметност и знање“, тај прима „одлику и признање“. Анђели слетише и сви пажљиво насликаше но слику. Али једам анђелак наслика ову најдивнију слику : ЈГјепо, дјевојче младо, рујних усана мали’, Над њоме цвјетна липа лиснато грање шири, А свјетло, сунашце жарко кроз зелен липгће вири, И мило лице њено, на ком се санак свио, Злаћаним зраком својим целива благо и тио, На бујним грудма њеним, коса јој густа пала, А као јагоде рујне смјеше се уста мада, И горе, силно горе, к’о да би на мах хтјеле, Испити нехар слатки миле, .љубави вреле ! Овђе дакле и оиет видимо пјесника као сликара и његова нам ее слика особито свиди. У овом одјељку особито признање заслужује: ХаФисов рај, која је најљепша пјесма у читавој збирци. Осим ње се истичу: Пратиља вјечности, Младост, Кад свене миља д р аг о цј е но ц в ј е ћ р, Љ у б и ч и ц и, Је лка и Лијепа Пава и Гаде. Ова задња је и најдужа пјесма, а спјевана је по Биргеру. Сада иред собом имамо иреглед читаве ове збирке пјесама Алексе Р. Шантића. Као што смо већ рекли, пјесме су врло лијепе, особито се одликују — искреношћу и њежношћу. Због тога слободно можемо казати, да је од свих наших млађих пјесника Алекса Шантић наји скр е ни иј и, а то није мала врлина; шта више нама се чини, да је у томе сва чар Алексиних пјесама, те нас, тако рећи, на јуриш освајају: Једино је, што нјеснику имамо замјерити, што у пјесмама често сувише унотребљујс иоједине ријечи као : путир, сјајно, бајно, тајно, Бог, свето, химна, Херувим и још неке. Но ове су замјерке незнатне, те због тога ову

књигу наЈтоплиЈе препоручујем свакоме, а понаЈвише дичним Срикињама. —о—

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ.

Годишњица велики српски народни календар са сликама за преступну голину 1896. Уређује Андрија М. Матић гимн. npooecop. Издање cpuске књижаре и штампарије Браће М. Поповића у Новом Саду. Цена 50 н. Овај календар налази препоруке у свом дугом животу; преје дуго ноеио име Годишњак. Осим календарског дела има песама, приповедака, иоуке, шале и изреке На њему је радио овај други део уредник, Марко С. Поповић, Иван М. Поповић, Стеван Оимоновић и др., који се нису својим именом потписали. Чланци су поучни, а слике леие и приказују; Др. Светозара Милетића, епископа Нектарија Димитријевића, Стојана Новаковића, Јецу Добриновићку, Војислава Илијћа, Љубомира П. Ненадовића, Лазу Нанчића, Дра Михаила Полита-Десанчнћа, Новицу Церовића, Др. Емилу Гаврилу, Др. Лазу Томановића, Тинку Лукићку, А. Хаџића, МитроФана Шевића; Вожња Краљице Наталиlе и Краља Александра, венчање цара руског Николе 11., нападај на Стевана Стамбулова, Љубљана после потреса, Теслина светлост, и трговачке цродавнице у Москви. Српски великокикиндски илустровани календар за преступву годину 1896, уређује Љ)бомир Лотић. Година шестнаеста, у В. Кикинди. Издање и штампа срп. књижарнице и штампарије Јована Радака, код св. аностола: „ЋирилаиМетодаА Цена само 25 нов. Ово је прва година, да овај календар долази илустрован, и донео је слике већином из оног краја, у ком је ионикао. Тако имамо овде слику f Павла Кенђелца, слику В. Кикигде, f Тодора Павловића, Николе Алексића, Карловског иконостаса, Стевана Немање 1., зграде срп. читаонице и сри. учитељске школе у Сомбору и слике из Карлова. Чланцн, песме, белешке и шале, све је удешено за нашу ширу публику, а особито је од важности историјски чланак о бившем в. кикиндском диштрикту. Можемо казати, да је од свих 16 година, како овај календар излаза, овога пута испао календар најпунији, најједриЈ'и и најбољи, а цена му инак није скочила, те је вредан да га ирепоручимо нашем народу као ваљану, добру и поучну књигу. Изишао је 17. број „Босанске Виле“ са овим

Вр 11. ЖЕНСКИ СВЕТ.

175