Женски свет
нешто, iiiTO нас мушке застиђује и гони нас, да Вам се морамо дивити.“ То јесте, доста ме је труда стало, јер сам била неупућена, несам знала, шта да почнем; али моја ме звезда преходница неје остављала, дода Иконија. Ја управо волим, што се тако десило, те сам мсрала ђимнасију свршавати у Цириху, као што ће мојим трагом сада поћи и госпођица Душица, надам се, јер Да сте ми дозволијш онда, да полажем овде, не бих имала швајцарске матуре, па онда не бих имала ни нрава на полагање строгих испита на универзитету. Тада бих била могла постићи само докторску титулу без 'стварне вредности ; била б тх само тако" названи доктор за иностранство као рцтл те докторе тамо кр те, без права на r Овако је боље, треба управо да захвалим. У разговору даље нагласио је господии проФесор, како се он диви женској истрајности, којом су се од пометка шездесетих година до данас поједине жене бориле за систематско и стручно образовање женско у поједииим државама и како нраведна ствар њихових захтева мора нобедити скоро и код уиорних и конзервативних 'Берманаца и Австријанаца, па се и сам ломи, јер жели, да му једна ћерка, ако да Бог, студира медицину, те ће се сада, без сумње, решити, да је упише у ђимнасију, на нгго су га све троје ободравали. У тим речима су стигли и на пиво. Ту у друштву нашао се и славни борац из наших ратова Миленко Марков, који је викао љутим јатаганом српској слободи градити узвишене и чаробне дворе, а мало разбирати за мучну умну борбу западњачке жене са човеком, па му у први мах, нејасно би, кад му преставише доктором женску главу, која је уједно, рекоше му, верна љуба доктору мушкога кова. „Зар и ти доктор .?'“ запита ће, после мале иочивке и чуђеља, он Иконију. „Исту
(Наставиће се.)
си књигу дакле учила, коју и он ? И знаш, као и он? Он се разболи, лечиш га ти; ти се разболиш, лечи те он обоје лечите цео свет ! Ове речи изазвале су допадаље и смех. ЈБима је старац себи нротумачио учену женску ! Иза пива хитали су све троје, у пратњи још неких званица, кући, где су остали већ на окупу били, само је изостао и болешћу се извинио Станоје и Јованка. Одмах су се, онако у жагору, на нозив домаћичин, а иза иоздрава са Новицом и Иконијом, којима се нарочито ЈБубица обрадовала, стали ређати и нуткати, где ће ко да седне. Хвала богу, да вечерас без бојазни могу и јести и пити, колико желуцу буде зо.ља ! У присуству толпких лекара не може ми ништа нахудити, шалио се Паја, само ћу мало даље од мог кућевног лекара сести, јер знате, ја га плаћам на годииу, а не од визите. Јесте, јесте, дода му озбиљно др. Ива, praesente medico niliil nocet, говорили су још стари Латипи, а ја сам томе нека.д једва нашао прави српски смисао : презенти не шкоде лекару, нарочито кућевном ие. Ја опет велим, рећи ће Новица, то ваља превести од речи до речи, да ништа не шкоди у присуству лекареву; иа, ирема томе, не шкоди се пи разболети, наравно ако несам где кућевии лекар. Прави грохотан смех ирекину домаћица са понудом јеетива. Ово ие шкоди ии кад га Анђа ирезеитира, додаде пееник пера, иримајући чинију, да нонуди еусетку, и опет смех настуии. Е, душо моја, мушки доктори, колико Вас је; четири ; па и жеиски ! Свега пет ! Дедер ту чинију ближе к меии! шалио се Пај а. Чика Паја се увек шали, рећи ће Симка шапатом Икоштји, то му је у крви.
Вр. li. ЖЕНСКЈ/I ОВЕТ
163