Женски свет

НИКОЛА ЛЕНАУ И ЖЕНСКИЊЕ.

ПО О. БЕРДРОВУ. АДУЈЕВ. (Свршетак.)

Не беше то једииа евеза међу Ленауом и Софијом. Оно, што је срца њихова неразрешивом везом сцајало, тшје више било само нријатељство, беше то љубав силна, ватрена и страсна, која песниково срце обузела беше превеликом жестином радости и бола, „да помућено срце не зна, да ли да пукне или да се весели и очајава у своме рају“. Тако стоји у његову дневнику, који нас час диже у висине најчистије среће његове, час спушта у бездане најцрњих, најгорчих јада његове душе. Љубав Ленауова узе мало по мало религи озан карактер. У Софији гледаше он савршену драж и лепоту, каку је мртве силе нриродине не могу створити. „Она је моја срећа и мој јад“, тако је он касније говорио о њој. У истини, љубав ова крила је за собом трагедију, како је немилосније машта ни једнога пееника не би могла замислити. „Бол мој за тобом је превелик, ту нема утехе, све је пропало, ти ми ниси жена, а то је дубока, часна рана ; која ћч ме тиштати, док у мени крви буде“. Боља ова расла је, да му се осећаји потресали, а бол му готово пређе у дивљи љубавнички бес. „Тешко мени !“ викао је несрећни песник у таким тренуцима, „боље да нисам жив, него што ти ниси моја!“ - Али је и СоФија имала да мучи страшне муке. Морала се одрећи човека, кога је тако топло љубила, морала се уздржати против његове страсне нлаховитости, морала је то као жена другога човека, као мати своје деце, као чуварка своје ча сти и части своје куће. Стало ју је то тешке борбе, из које она својом вољом и моралном свешћу ипак изађе као победитељка. После тога диже се у грудима несниковим жудња за одмором, за срећом и миром домаћим. Двапута је још покушао, да удес свој споји са другом женом. Успео није ни једанпута. Јер СоФија иије била жена, која ће милосника свога вољно нанустити срећнијој

суиарници. У место да човека, чије је од бола растргиуто срце и врелу же.љу за л>убављу и љубавном срећом нознавала боље, но ико други; кога је годинама гледала пред својим ногама како чезне у мукама нечувене љубави у место да тога човека са искреним жел>ама преда у наручја другој, она се борила за њега свим могућим оружјем помамне љубоморе-и дубоко повређене сујете. Ето, то је једна пега на светлој слици ове велике жене. Она је тиме показала егоизам, који се никаких средстава није плашио,' коме ништа није било свето. , ■ . Показало се то онда, када је Ленау ступио у ближе одношаје са чувеном певачицом Каролином Унгеровом. Ну овога пута би Софији лако, да свога љубавника натраг задобије, јер се она и самоме песнику касније није допала. У лето 1844. упозна Ленау у БаденБадену Марију Беренд ву. ЈВупка њена нојава, стид и чедност девојачка учинише на песника веома благодетан утисак. Чим јој је нознао унутрашњу лепоту и чистоту њена срца, реши се, да је исироси за своју љубу. Кад се уверио, да му се и она тихом и стидљивом љубављу одазива, открије јој своје осећаје. „Ако ико, а оно ме ви можете иотпуно усрећити, Ви сте ме, драга Маријо, сасвим променули и уништили у мени све, што, је грубо било.“ Таке исповести морадоше неописаном слашћу, а и нотајним немиром обузимати груди невина девојчета. Један од првих песника Немачке, кога су сиомињали, sa чијим су пријате.љствс*м жуцили најдуховитији људи и госпође, поверио се сада њој, од ње очекивао срећу свога живота ! Замало, и Марија се врати кући у ФранкФурт. Већ после 6 дана иође Ленау за њом, те је заиште у матере њене, која носле дужег оклевања једва попусти молбама Ленауовим. Сада му је ваљало набавити довољно новаца, пошто Марија баш није богата била, те похита у Штутгарт и склони

164

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 11