Женски свет

Вала, и ја к’о велим, рећи ће Миливој, куцајући се са њима и осталима, а који је до сада ћутао. Волим ти ја наш Нови Сад и његово Дунаво, него и мор ску, и брдску, и тропску и све те климе! Свакојако, свакојако, прихвати Ивко Милић, а то све за то, што си овде провео детињство своје; али брђанин се никада не би хтео с тобом мењати, а и онај не са обале морске. Видиш, мени је моја Фрушка за срце прирасла.! Па да богме, прихвати др. Јово, поднебље у низу и на висовиига има својих особина, као што се и клима на мору и на суву јако разликује: ту ти је влага у ваздуху, за тим облаци и киша, Клима на суву је суха и ведра, а у приморју је ваздух влажан и густ. Брдска клима је опет, у опште, просечно ниже температуре и живот људски је само до неке извесне висине омогућен. На вишим висинама ваздух влажан и густ. Брдска клима је опет, у опште, просечно ниже температуре и живот људски је само до иеке извесне висине омогућен. На вишим висинама ваздух је растањен и онда дејствује врло рђаво на здравље, на брзину дисања и била. Тако се код многих људи развије читава повсрка знакова, кад се попну на висове, који су још испод 3000 метара: дисање им се убрса, кожне вене поплаве и иапуне се, наступи дремеж, главобоља, језа, несвестица, блување и клонулост При одмору или повратку са висине нестане ових нојава; оне су последипе нестанка кисеоника у ваздуху. Брђани су прилагођени такој клими и код њих теже наступају таки појави. Све је тако, прихвати др. Ива, и нема сумње, да клима евојим особинама произ-

вађа неносредно више болести и поремећава здравље, нарочито брзим променама температуре, великом жегом; па не само то, него климатске нрилике могу и посредно да дејствују на здравље, стварајући плодно земљиште за клице заразним болестима. Таки разговори би нас одвели у iieдођин, прекине зевајући Паја, ја имам сутра расправу, ајде, да се иде кући. Доста је било вашег докторскога! И ја велим, ајдемо кући, прихвати др. Јово, јер ако адвокати почну превртати своје параграФв, онда неће бити краја! Свима ћу из срца проговорити, прекиде их Симка, ако пожелим нашој доброј Душици, при растанку, срећу у њеном нредузећу. Нарочито ми, женске, поносимо се њеним духом, јер она се вољом својом увршћује у нроповеднице лепше и слободније женске будућности. Пожелимо јој сви сретан пут и жељени успех на дику нашег драгог Српства! . . . На ове речи одазваше се еви присутни куцањем чаша и искреним жељама Душици и родитељима њеним. Хвала, муцаше Дуишца; радост ме обузима, што ми се жеља испуњава; али ме нека, жалост и туга спопада, што у тућину морам, а у мом народу иемам ирилике, да ту мету постигнем, јер ми таких виншх завода немамо. При растанку вас све молим, да ме се уг.ек сетите; а најрадије би ми било, да ме се, продужујући овака ћеретања, у њима сећате. Старпм јаузновима желим вечии заборав. Хвала вам свима на усрдном опроштају! Живела . . . живела . . . устајаху сви иза софре и стадоше се с њоме опраштати. Сретан пут . . . и лаку ноћ . . . разлегаху се иоследњи гласови.

ЛЕНКА ДУНЂЕРСКА.

(Сећања једне другарице.)

Дуго се дуго разлегао уморан звук звона, жалост га беше слушати како тужно цвили у мутни зимњи дан. Да ли та суморна звона, што вазда свету јављају кад се који живот угаси, знају како леп, млад п сретан живот данас оглашују!

У лепоме Сентомашу, гдејој је негда колевка била, ту данас сахранише дичну ћерку дична Србобрана, милу, добру, племениту Ленку, драгу мезимицу у Српству и на далеко чувенога Лазе Дунћерског. Покојна Ленка беше ретка девојка,

180

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 12.