Женски свет

за девојке. Напомиње и његов рад у тој ствари у законодавству Француском. „Између оне друштвене науке, која жене затвара у хареме, и утопија неких и неких лакомислених жена које сањају да се претворе у људе, па тим да напусте своју милину а да не стеку нашу снагу, има доста места за жену развијену, паметну, осветљену, смерно вредну, добру саветницу, милу помоћницу и снажну тешитељку.“ После овога нам износи писац рад Француске државе за оснивање сваковрсних школа, особито постанак и развитак девојачких школа, рад, у коме је и сам писац био учесник. Као најважније школе за девојке јесу девојачки лицеји и колежи, које су основане 1878. год. Таких лицеја је било до 1888. г. 27 а колежа 26, у којима се скупа учило 6134 ученице. Ови лицеји и колежи су средње школе, које приправљају девојке за изучавање разних грана науке. Само за ове женске средње школе потрошено је преко 37 милијона ф. Прва варош која је добила женски лицеј јесте Монпеље (Париз је тек на шеснајстом месту). Лицеји и колежи ови спојени су скоро сви са интернатима. Писац нам са Француском живошћу црта живот у тим интернатима, и долази до закључка, да ако родитељи већ морају своју децу да дају у интернате, то нека пре даду своју мушку децу, а женску тек онда, већ кад то не може другчије бити. Мати треба своју ћерку да васпитава, а не интернат. „Можете, акоје прека невоља, сместити своју кћер и даље од вас, али је никад не треба да остављате. Походите је свакад, кад се само може походити, па и чешће. Мислите о њој и дању и ноћу. Непропустите дана да јој не пишете. Питајте је за њене мисли и за њена осећања. Дописујте с њеним наставницама. Вудите нријатељица њених пријатељица. Удаљившије од себе, преко своје воље, ви нисте ни

мало смањили свој задатак ; нанротив, ви сте га-само удвојили. Опет вам кажем: можете је удалити, ако вам другојаче не може бити; али ни Бог ни људи не допуштај у вам оставити. То је прва и последња реч о васпитавању девојакаТ Пошто се писац довољно забавио расправљањем питања о васпитавању девојака, прелази на исто тако важну тему на удадбу. Са великом оштроумношћу разлаже нам писац у чему лежи срећа жене, какве су њене дужности, какав положај она заузима у породици и у другатву. Као најглавнији услов среће жеиине напомиње нам, да је главно њено старање да усрећи свога мужа, и да добро васгшта своју децу. Жена којој је то прва и иајглавнија брига, неће имати каде да дангуби, нећејој бити дуго време, у коме ће морати тражити другог занимања. „Има пет хиљада година, како се људи питају: је ли бољи брак по рачуну, или брак по љубави? И од пет хиљада година младићи, од петнаесте до тридесете, већином су за брак по љубави, а родите.љи за брак но рачуну. Ова два брака иису ни један добар брак. Добар је брак онај у коме је и рачун и љубав. И то је тако већ иет хиљада година!“ То је питање иаравно jom увек отворено, и не може се никако у правило стегнути, јер се не може тачно деФинирати, коју деФиницу би сви прихватили, шта је рачун, а шта .љубав? Писац нам и вели да не треба слушати оне обичне проиоведнике љубави, што се зову драмски писци, јер што нам опи за гледање начине, то није тако у животу. „Кад они граде Севиљског берберина, увек предпостав.љају да је љубав вечита, јер њима треба та предпоставка за пети чин; а кад граде Ф игар еву свадбу, онда предностављају, да љубав траје само годину или две дана, јер им је та иредпоставка потребна у почетку комада.“ (ТГаставиће се.)

ЖЕНСКИ СВЕТ. Br. 4