Женски свет

РУКОПИС И КАРАКТЕР.

(Свршетак.)

Деца већином нпшу елично док ее пиеању уче. Већ кад ниеање почне служити ва Фикеирање мисли и ocehaja иоказује се, впше или мање, одступања од школског рукоииса. Слова су можда нагнута лево и тачка на ј одбацивана на лево, или стоји управо надј, притисак, јачина нотеза нешто су можда слабији или јачи, велика нисмена имају својствене украсе или простоту ближе штампаријском типу слова, па се можда домашају и горњег реда и т. д. И баш у том сталном одступаљу од школског рукописа хоће да се покиже особина, својство једног рукониса. Сва одступања морају имати неки ириродни основ. И ма да се обично каже да то све зависи од иоложаја хартије и т. д. ипак су баш та удаљавана у самом карактеру пишчевом, нитп зависе баш само од вођења руком. Израз руко н II с може бити и нетачан. Та удаљавања наступају и тада, кад се нише ногом или устима, или кад се у коме случају неро илн писаљка мора да утврди измећу лактова. Батн су познати случајеви где л>удп безруки, пишући којим другим члаиковима, показују најкарактеристичнији „рукопис“. А да ова нехотична удаљавања или одступања од школског рукописа зависе од ума н карактера нишчева, иоказују од најновијег времена и врло интересантна хиниотнчка иснитивања, која иду свакојако у прилог граФологији. (Ових дана један граФОлог моли особито лица чисто нлава или црномањаста да му шаљу своје руконисне угледе ради неког зналачког испитивања граФОлошког а не искључује ии смеђе; златокосе и т. д.) 0 новој науци, како се узима, о граФологији, може се данас најозбиљније говорити, јер је и она један извор, који се може црпсти ради истинитог познавања људи. А ко би у то посумњао и не би хтео веровати ни сазнати, тај би могао ради забаве у друштвима огледати основаност графолошких закона. Госпођа нека горко се потужила абату

како се иреварила у нријатељици. „Да сте, госпођо, нознавалп граФОлошке за,коне а одговори абат „ви се никад не би упуштали у пријатељство са том дамом, јер њен рукопис обелодањује иеобичну себичност и притворност. “ Кад би овде могли придодати неколико карактеристичних Факсимила рукописа очигледно би се могле ноказати неколика граФолошка правила. Тако већа или мања осетљивост иоказује се у више или мање косом положају писмеиа или нотеза. Врло коси потези су знак јаких, дубоких осећаја и страсности. Где над срцем разум госиодари, где је разлог јачи од осећаја, ту су писмена нешто тек ускошена на десно. У хладнијих природа, умерених разумних људи иоједини потези показују тежњу да заузму положај усправно. У лево нагнута писмена наговешћују само савлађивање, енергичну тежњу душевних снага, да постигну унутрашњу равнотежу. Доброта, мека ћуд, чешће се удружује са нешто слабе воље. ГраФолошки се то ноказује у округлини оних иотеза, који су на доњој страни слова, што би се могло нредставити једним беспрекидиим и или ш или т. Ту су слова један с другим везивана најчешће кривим линијама, па и онда, кад треба да су косе, (оне личе на почетак слова л или м). Егоизам кад се на крају речи завршна коса или црта или незнатан савијутак враћа слову од нрилике као изврнута запета или каква кукица. Ако се слова у једној речи постенено повећавају до на крај* онда су сведоци поштене, искрене душе. велике искрености. То се најчешће виђа у дечјих рукониса. Одлучност најбоље показују сиажно окрајчене поиречне линије (као ућ) или издужене (као средњауж) и т. д. Поноситост показује се лепо у степенастом извођењу двају или трију црта једнога слова, понајпре великих, као Т, М и т. д. Црте извлачене јако, с притиском, тј. тешки, пуни потези и повлачења показују јаку во.љу и енергичност. Потези без икакве сенке као и цео рукопис нерешљивост,

tii’- 4. ЖЕНСКИ СВЕТ