Женски свет

Тамо преко у сајџиници, у углу за прозором7 и немицаше се више тамна она сенка. Од раног јутра до увече сеђаше он згурен на једној столичшџц и чекаше залазак сунца, непријатеља свога. Чекао је и чекао, да види поново небесну своју срећу, обожавану девојку, и да га још једном измучи слатко миље. Отац га одгура оданде, бојао се, да није полудио, али он остаде седећи на своме месгу непомично. Дању без јела, грозничавим нестрпљењем чекаше вече; ноћу дрхћући, скоро несвестан чекаше јутро . . . Дали ће и њему осванути јутро ? . . . Једног мирисавог нролетњег вечера, Мара подигнувши тајанствени свежањ, опази мали драгоцени прстен, што висаше на венцу. Марино срце јако закуца Једва једном! Једваједном! шануташе дрхћућим уснама. Сад ме је верио, испросио ме је за навек! и у мислима пред собом виде драго лице, како га је њена душа насликала. Видила је иред собом високог снажног чо-

века, ведрога чела, на ком је урезано племенито порекло, видила је ватрене, црне очи, како ју поносно али ипак љубавно гледе. Осећала је снажне руке, како је грле и слатко миље прохуја кроз њу. Не! Не! Сад неће више одуговлачити ! . . . И није се дуго задржавао. У мраку, тик уз њу, приљубљен уза зид, страшно се мучило једно грбаво створење. Није могло више да издржи патњу, хтеде рећи девојци шта јој је све чинио, молити преклињати је хтео, да кад кад, само из сажаљења проговори с њим коју! Али кад је пред њим стојала витка девојка и кад је видио, да радосно уснама приноси прстењ, поново поста кукавица. Не може ! Бадава! Нема среће за сирото створење. Нема! Нема! Уништен очајањем, изгледаше као каква страшна гомила меса. Дуго, дуго гледаше преда се, затим се одвуче до сајџинице, баци се на земљу и у ноћи се само могаше чути шапат имена: Маро! Маро ! Прев. Богдан М. Рајковић.

Богдан М. Рајковић.

ЛИСТИЋИ.

КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ.

Сузе на гробу f Ђорђа Николајевића митрополита и великог срп. добротвора, од Родољуба. Штампано у Вршцу 1896. Босанска вила у своме 10 броју доноси опис славе певачких друштава „Слоге“ и „Гусле“ која је била о Тројичину-дне приликом састанка обадва иевачка друштва. У овом јубиларном броју налазе се и слике председника Алексе Р. Шантића и Глигорија М, ЈеФтановића, као и импоз<нтна груиа заједничког збора са гостима. Радоје Црногорац спевао је песму у славу састанка српских владара, под насловом: Братски састанак. Успомене из мога живота, написао Милош Димитријевић председник „Матице Срнске“ и т. д., издала Марија уд. Димитријевић рођ. Гаванска. - У овој књизи износи нам сад већ покојни Димитријевић свој рад на јавноме пољу

у нашем народу. Успомене на жалост нису довршене. Из њих можемо видити и млоге ствари како су текле, што су се збиле у нашој полу-прошлости, и за које наш млађи нараштај не зна. Књиге за народ, из задужбине Петра Коњевића, што „Матица Српска“ издаје, умножене су 62-ом свеском, под насловом „Неједнака браћа“ 11. део. „Нова књига“. При евем том, што су еви наши листови календар „Српкињу“ (за 1896. г.) најлепше оценили и најтоплије препоручили, ипак је издатељству истога остало још B—9oo не продатих примерака. Бадава је већина наших листова наглашавала, да „Српкиња није календар у обичном смислу речи, него да је то лепа и поучна књига, уз коју календарски део тек као нешто мимогредно пристаје, ипак је многи и многи не хтедоше купити само за то, што се назвала календар, па је као доцкан иза-

Бр. 7. ЖЕНСЕИ СБЕТ.

111